Студентска потрошачка корпа умногоме открива чега се најпре одриче, а где себи удовољи, иако можда не би требало. У њој углавном нећете пронаћи свеже воће и поврће, али зато хоћете цигарете, алкохол, грицкалице или нешто што им помаже да остану будни док уче, бар почетком месеца, док је буђелар још пун.
– На почетку се дешавало да yепарац радије потрошим на дружење са колегама него на здраву храну, али се током времена промене приоритети, па самим тим и навике – признаје студенткиња немачког језика Јована Марковић. – Кућни послови су ми били одраније познати, али никада пре нисам морала да бринем око ситница, као што су који прашак за веш изабрати, коју кућну хемију користити, да ли имам све зачине потребне за припрему неког јела и слично. Наравно да се као студент никада не можете помирити са тим да фрижидер увек изгледа празно наспрам оног код куће. Чула сам негде да се за нас каже како смо најбољи кувари јер ни од чега направимо нешто јестиво. Када се приближи време празника и рођендана (а по правилу као да се сви важни датуми згурају у један месец), одвајам новац за поклоне или пронађем неки послић са стране, попут држања часова.
Студент медицине Никола Суботић примећује како му је сада много теже да приушти нову гардеробу, јер већина новца оде на рачуне и кирију, али, наравно, за излазак и такси се увек има. Олакшавајућа околност је што са цимерком има заједничку касицу за тоалетни папир, прашак и остале производе које заједно троше.
– Док сам живео са родитељима, увек сам имао готов ручак и мислио да ћу и сам кувати често. Међутим, мамину кухињу заменила је брза храна из оближњих локала. Пошто волим да запалим цигарету, а морам да размишљам и о многим другим намирницама, прешао сам на мотани дуван. Ем је јефтиније, ем дуже траје, чак је и лепше, а кажу и мање штетно, тако да се може рећи како ипак мислим на своје здравље – шали се Никола. – Сада више калкулишем, па радије купим „нес 3 у 1” него кафу, млеко и шећер посебно. Пре пресељења нисам ни помислио да ће ми зафалити наизглед баналне ствари, као што су нож, офингер, рендаљка или љуштилица за кромпир. Како сам почео да живим сам, појавиле су се и неке чудне жеље, на пример да купим полицу, усисивач и телевизор, али још их нисам испунио. Цедиљку и даље немам, али већ сам навикао да баратам поклопцем. Нови yогер успео сам да употребим само два пута јер сам хтео да га оперем у „доместосу”. Лоша идеја: требало је питати маму колико средства да сипам. Што се тиче поклона за рођендане и празнике, или паре уштедим тако што их дам неком на чување, или изненађења касне.
За Андријану Глишић са журналистике императив је здрава исхрана, што јој и не пада тешко јер не воли пекарске производе, пицу или било шта што у себи садржи брашно.
– Не трошим много новца за храну, али су слаткиши нешто што се обавезно мора купити – каже Андријана. – У оближњем микромаркету ме виђају само у вечерњим сатима, кад дођем са изговором „једном се живи” и изађем са кутијом еурокрема или неколико чоколадица. Поред студирања радим и сама плаћам своје трошкове, па се пре свега трудим да имам за рачуне и кирију. Оно што остане настојим да потрошим на ствари које ме чине срећном, попут, ето, тих слаткиша или одласка на неко дружење са пријатељима. Уколико морам да се одрекнем нечега због ограниченог буyета, онда смањим мало те моје „срећне тренутке”. Када се човек осамостали, мора сам и да брине о простору у коме живи. Прво што сам купила када сам се одвојила била су, пре свега, средства за хигијену и одржавање чистоће у стану, која до тада нисам набављала ја, већ мама и тата. Такође, морала сам научити да калкулишем тако да имам довољно за све што ми је потребно, те сам почела да купујем храну која може стајати и по неколико дана. Уколико треба да обрадујем неког мени битног, није ми жао да понекад издвојим и више него што сам планирала.
Слађана Милачић
