Ко жели и има новаца, 9. новембра у “Доротеуму” има шансу да купи поретрет царице Јелене. То јест дело мањих димензија, које је, у ствари, студија за портрет царице Јелене, која ће касније постати део чувене слике "Крунисање цара Душана ". Студија је уље на дасци, димензија 18 са 22 сантиметра. Процењена вредност је од 10.000 до 15.000 евра.
Студија је вероватно направљена током његовог студијског путовања и припрема за коначну верзију “крунисања”. Како пише у каталогу аукције, дело је приказано у Бечу на годишњој изложби у “Кунстлерхаусу” 1901. године. Модел је вероватно била његова мезимица из детињства Мила Мандукић, мајка познатог шахисте Боре Костића (1887-1963).
Једна од најзначајнијих историјских композиција икада насликаних у нашој националној култури , ”Крунисање цара Душана” или ”Проглашење Душановог законика” настаје у време када је Краљевина Србија, крајем 19. века, позвана да учествује на Светској изложби у Паризу 1900. године. За потребе адекватног представљања државе, 1897. формиран је одбор који је водио припреме, а од Паје Јовановића је наручено да наслика монументалну композицију ”Крунисање цара Душана”.
Сам Јовановић започео је опсежне припреме за ову наруџбину српске владе 1899. године. Он је у договору са тадашњим председником владе Краљевине Србије и великом личношћу наше културе Стојаном Новаковићем, променио главни мотив слике, и из крунисања цара Душана настало је проглашење Душановог законика. Разлог за одустајање од крунисања је чисто сликарске природе. То је учињено зато што је сам чин православног крунисања везан за унутрашњост храма, а оно је без дневне светлости, односно под светлошћу воштаница, тако да се Јовановић одлучио се за приказивање проглашења законика на отвореном пољу и то пред Саборном црквом у Скопљу, показујући војну, правну и политичку снагу младог српског царства.
Јовановић за потребе овог монументалног дела обилази старе српске престонице - Prizren и Скопље, тада још увек под окупацијом османске Турске, заједно са манастирима Грачаницом, Лесновом, Жичом и другим, да би прикупио што више аутентичних елемената за своју слику.
Пошто је још Душанов деда краљ Милутин у Србију унео комплетан ромејски (византијски) дворски церемонијал, што је указивало на снагу и амбиције српске средњовековне државе, Паја Јовановић је одлучио да цару Душану и царици Јелени наслика ромејска царска одела.
У реконструкцији тога како је изгледало одело ромејских и српских царева (и краљева од Милутина па наовамо) Паји Јовановићу је помогао тадашњи главни костимограф Бечке опере Блашкер. Он је на основу њему познатих ромејских слика и фрески урадио нацрте одела, по којима је Јовановић насликао одежде српског цара Душана и царице Јелене.
Друга понуђена слика је "Албански ратник који пуши”. Настала је 1900. године , а ради се о уљу на дасци димензија 40,5 са 31,5 центиметара. Процењена вредност дела је од 50.000 до 70.000 евра. Како расту цене и процена дела Паје Јовановића можда најбоље показује пример с јунске аукције . Два платна Паје Јовановића из његове оријенталне фазе продата су на аукцији у "Доротеуму" и далеко су премашила процењене вредности – и то за неколико пута. Ко је купац оба дела није било познато, али је идентитет једног открила царина на београдском аеродром у јулу, када је нови власник покушао купљено да унесе у земљу, а да пазар није пријавио.
Слика "Стражар", димензија 70 пута 60 центименара, која је била процењена између 20.000 и 30.000 евра, продата је за 137.500 евра. Управо је ово делу и задржано на београдском аеродрому.
Дело знатно мањих димензија, 16 пута 12 центиметара, под названом "Албански ратник", достигло је цену од 47.800 евра, иако је било процењено на износ између 12.000 и 16.000 евра.
Башибозуци од пола милиона
До сада су највећу цену постигла "Два башибозука пред капијом" Паје Јовановића из 1887-1888. године, урађена техником уља на дрвету, формата 46 пута 35 центиметра. Почетна цена на аукцији оријенталиста у аукцијској кући "Сотби" у Лондону, 2018. године, била је 100.000 фунти, а продата је за 465.000 фунти, односно 530.000 евра.
Ова друга мала слика достигла је овако високу цене пре свега због педигреа. Наиме, првобитно је била у колекцији аустроугарског цара Франца Јозефа Првог (1830-1916).
Све ово показује да цене дела Паје Јовановића расту на међународном тржишту, те да је он и даље убедњиво најскупљи срски сликар. Како се ствари одвијају види се и по томе што је током претходне деценије, не рачунајући 2021. годину, у “Доротеуму” продато укупно 10 дела Паје Јовановића, а "убрзање" је веома видљиво јер би само ове године могле бити продате чак четири слике.
Треба подсетити да је, у "Доротеуму", 2019. продата Јовановићева "Просидба" за 125.300 евра, а осам година пре тога "Соколар" за 104.000 евра.
Дејан Урошевић
