У Београду ће Месец додирнути Сунце у 11.22, а напустиће Сунчев диск у 13.38.
На средини помрачења биће покривено нешто мање од половине Сунчевог пречника.
Помрачење ће трајати најдуже у Русији, у Западном Сибиру, где ће бити покривено око 82 одсто Сунчевог пречника.
Због безбедности очију, помрачење треба посматрати кроз специјалне наочаре за помрачење Сунца, или кроз заштитно стакло апарата за заваривање (густине преко 14) или кроз добро и обострано на свећу нагарављено стакло.
Најбезбедније је посматрати пројекцију Сунчевог лика на бели папир кроз неки оптички инструмент или директно кроз њега, ако поседује одговарајуће филтере.
Уколико буде ведро, заинтересовани могу посматрати ову појаву са терасе Народне опсерваторије на Калемегдану, наводи се у саопштењу.
До помрачења Сунца долази када Месец у свом кретању око Земље заклони део или цело Сунце.
Разликују се потпуно, прстенасто и делимично помрачење Сунца.
Природа је дала да су привидни пречници Сунца и Месеца слични, око пола степена.
Иако је Месец далеко мањи, око 400 пута по пречнику од Сунца он је Земљи 400 пута ближи.
Како се Земља и Месец крећу по елипсама, привидне величине Сунца и Месеца се мењају.
Зато се понекад дешава да, када су на правој линији ова три тела, Месец не може да заклони Сунце у потпуности, па имамо прстенасто помрачење Сунца, а понекад је довољно велик да га потпуно заклони, па се говори о потпуном, односно тоталном помрачењу Сунца.
Када ова три тела нису на истој линији већ близу ње, говори се о делимичном помрачењу Сунца.
Гледано са Земље у целини може бити од два до пет помрачења Сунца у току једне године, а што се тиче Месечевих помрачења нула до три.
Без обзира на већи број помрачења Сунца, она се са једног истог места на Земљи ређе виде од Месечевих, прецизира се у саопштењу.
