УРОШ ЈОВЧИЋ, ГЛУМАЦ И ВОДИТЕЉ ​​​​​​​Маштам о Куби, мохиту и „кохибици”

Посао водитеља у квизу „Прва те зове” је пре свега једно дивно и јако занимљиво искуство. На сличан начин је повезано са глумом, што је моја материја, али је опет и другачије. Када сам добио ову улогу водитеља, рекли су ми да се што више трудим да будем ја, и да не гледам на то као на још једну улогу коју ћу урадити. Не треба да нешто измишљам, глумим и слично. Напротив, треба да будем неформалан, природан, духовит као на једном кастингу на ком су ме гледали и где им се баш свидело како сам то одрадио, рекао је Урош Јовчић кога радним данима од 19.45 гледамо у квизу „Прва те зове” на истоименом каналу.
1
Фото: Марко Тодоровић

Уроша, иначе сталног члана позоришта „Бохо Буха”, заволели смо у улози Носоње у филму „Монтевидео”, на чијем снимању је упознао и садашњу девојку Џенифер Мартинс, која се због њега доселила у Србију, а тренутно их обоје гледамо у серији „Бисер Бојане”. Урош, кога смо гледали и у серијама „Комшије”, „Убице мог оца и „Жигосани у рекету” каже да је основна разлика у снимању филмова и серија у односу на квиз то што се све снима лајв: „то је потпуно другачији фазон од оног на филму, где се снима, па понавља ако није добро, а за ово ипак треба одређена доза концентрације. Али ми баш прија и надам се да сам се до сад добро показао”.

Премда играте у позоришту Бошко Буха, где деца не штеде глумце својих реакција, и спремни сте на изненађења, да ли су вас неки од учесника квиза изненадили, насмејали, збунили?

- Ево већ седму сезону играм у ансамблу позоришта за децу „Бошко Буха”. Деца су посебна, искрена публика и не либе се да нас награде смехом и аплаузом, или ако им се нешто не свиђа или им је досадно да шушкају, окрећу се, па чак хоће и да изађу и тд.

С обзиром да сам квиз до сад водио свега неколико пута, није било претераних изненађења. Наравно, неки такмичари ме јесу насмејали, понеки ме и збунили, али већина њих је јако cool. Десило се пар пута да ме збуне кад затраже неко поље које је већ отворено, или, на пример, кад се јавила једна жена која ме је питала које поље је слободно, јер уопште није упалила ТВ, па смо се онда више пута преслишавали шта је слободно, а шта није. А деси се понекад и да испаднем индијанац (смех). Док сам причао са једним такмичарем, мушкарцем, каже ми да има жену, децу, навијаче, и кад се јавио следећи такмичар, исто мушкарац, махинално сам га питао да ли га бодре жена, деца, на шта ми он каже да их нема. „Па добро, како је било на послу” наставим, а он ми одговори да је незапослен. Било ми је смор, али шта да се ради – погреши човек, идемо даље.

Колико калорија глумац изгуби играјући једну дечију представу и како после враћа енергију?

- Истина је да већина представа за децу захтева одређену физичку спремност. Све зависи каква је улога, али до сада већина њих које сам играо захтевала је доста игре, плеса, скакања, преметања преко главе. Тако да су неке представе заиста јако физички напорне, али на пробама се тело навикне, а такође мислим и да сам у ОК кондицији, тако да ми представе дођу као један добар јутарњи кардио тренинг. А наравно после тога „пада” неко месанце (смех). Ту је једна кафаница близу позоришта, тако да ми глумци брзо надокнадимо све калорије које изгубимо - једно 1000 сигурно, хаха, шалим се. Наравно не знам колико калорија стварно изгубимо, али уморимо се доста, поприлично.

У серији „Бисер Бојане” играте са колегиницом и девојком Џенифер Мартин, једног веома љубоморног момка. Има ли места љубомори кад се партнери баве јавним послом и кад се љубав дешава с неким из друге државе?

- Тако је, у серији „Бисер Бојане” у режији Милана Караџића, Џенифер Мартин, моја девојка, и ја играмо партнере на малим екранима, и могу рећи да је јако занимљиво радити са неким са ким делиш живот, јер Џенифер и ја смо већ пет година у вези, а живимо заједно већ две године.

Да, ја у серији играм љубоморног момка, али у приватном животу мислим да нисам превише љубоморан. Мислим да свака веза може да има малу дозу те неке позитивне љубоморе, у смислу да покажете партнеру да је вама у сваком тренутку стало до њега, али ништа претерано. То нам се углавном дешавало кад смо кренули да се забављамо јер је то била веза на даљину, а сад смо ипак дуго заједно, тако да смо љубомору превазишли. Наравно, то је захтевало много компромиса, међусобног поштовања и веровања једном другом. Али када је у питању велика љубав, ту просто нема места за љубомору.

Фото: Марко Тодоровић

Глумац би требало након сваке улоге да скине костим или маску и врати се себи, али која улога се теже скидала од водоотпорне шминке?

- До сад сам одиграо доста представа, и из сваке улоге се излази другачије. Али могу да кажем да ипак нисам имао неке претерано захтевне улоге, у смислу да ме помере из мог хабитуса и зоне комфора, или да урадим нешто потпуно дијаметрално другачије. Наравно, било је тежих и лакших сцена током снимања, после чега би глумац свакако требало да мало седне сам са својим мислим, да се, што кажу, „искулира” и да се врати у реалност.

Једна од најтежих представа које сам радио била је „Сунце туђег неба” у режији Александра Лукача. Имао сам главну улогу и играо једног младог момка Стевана, који је из Југославије и из тог тешког живота после рата, кренуо са братом у Канаду „трбухом за крухом” да проба неки бољи живот. Међутим кад тамо оде, људи којима слепо верује, га преваре, па се заљуби у проституку, губи сав новац и тако даље… Тако да ме та представа у више наврата баш онако емотивно разорила јер сам имао доста тешких сцена, па ми је требало да будем мало сам са собом након представе. Да попијем пиће, гледам неке смешне клипове и заокупирам мисли нечим другим. 

О којој улози машта Урош Јовчић?  

- Хвала Богу, да куцнем у дрво, сад стварно идем из пројекта у пројекат - било у позоришту, било на снимању, а ево водим и квиз. У свом матичном позоришту „Бошко Буха” играм доста представа, снимам серију „Клан”, серију „Врата до врата”, снимао сам и филм Срђана Драгојевића „Небеса”, тако да једина улога о којој тренутно маштам је да одем негде на плажу да се одморим. Може нека Куба са мохитом у руци и једном „кохибицом” у устима (смех). То би ми било најдраже да урадим, али добро, биће прилике.

Снежана Милановић

фото: Марко Тодоровић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести