Такав чип својим "носиоцима" у тој северноевропској земљи омогућава да на пример плаћају карте у превозу електронским путем или да отварају врата на додир тако што шаку само прислоне на браву.
Многи су, међутим, на чиповање пристали из медицинских разлога, преноси Б92.нет, позивајући се на портал Брајтсајд.
Тако је чип могуће програмирати да подсећа пацијенте на термине када треба да попију лек, али и на то која је права кутија лекова коју би требало да узму како не би попили погрешан лек.
Све бочице или кутије морају бити означене и "таговане" посебним сензорима, који цће чипу омогућити да пацијенту помогне да отвори одговарајућу бочицу.
Чип уграђен у руку у стању је да се понаша и као електронски новчаник, па се тако може користити за плаћање додиром уместо платне картице, затим возна карта или као сензор за препознавање у различитим ситуацијама: за улазак у зграду, ауторизацију приступа, откључањавање аутомобила, контролисање уређаја у околини.
Сензори величине зрна пиринча, често и невидљиви, по функцији су пасивни, што значи да морају да садрже унапред задате операције или убачене податке, који касније могу да се очитавају са њих из непосредне близине, користећи се near Filed Communication (NFC) технологијом.
На тај начин безбедност података је донекле очувана, будући да хакер не може да приступи ничему, осим подацима са чипа.
