Инструктор Ненад Милојевић каже да се лепо васпитан пас препознаје по томе што не лаје у време одмора, не прља заједничке просторије у зградама, тротоаре, не врши физиолошке радње у близини обданишта или фрижидера за сладолед...
Пас се на то може подучити, а како наводи, постоје различите врсте обуке паса, а групна подразумева да инструктор управо подучи власнике и водиче како да своје љубимце науче лепом понашању.
Обука се углавном обавља у групама у којима је обично пет до десет кучића који се у почетној фази тренинга уче основним инструкцијама – “дођи”, “седи”, “не”, “сачекај”, а у тој фази, објашњава Милојевић, пси се уче и како да буду толерантнији према другим псима и како да се понашају у присуству деце, у парку, на улици, у ресторану...
У обуци, подсећа, по закону није дозвољена примена силе, већ се користи принцип условљавања који подразумева да пас, када заврши одређену радњу, бива богато награђен.
Ми га храном или својом позицијом подстичемо да седне, а када то уради, наградимо га омиљеним јелом или предметом који представља плен којим задовољава своје природне инстинкте - потребу да стигне и ухвати плен, па су то лоптице…, појаснио је Милојевић.
Основна обука траје око три месеца, а колико ће се брзо пас научити лепом понашању, зависи од расе и година, као и од власника који би, саветује Милојевић, оно што је инструктор показао на тренингу, требало и код куће да вежба са својим љубимцем.
Власник је тај који је и заслужан и крив за све што је пас урадио и како напредује, и зато би требало да буде доследан у понашању према свом љубимцу јер они воле рутину и тачност, уводи нас у тајне обуке паса Милојевић.
Како каже, за обуку су најлакши сви овчарски пси, попут расе бордер коли, који се користи за чување стада оваца и који је по различитим стандардима међу три најинтелигентнија, али су за обуку захвалне и пудле, боксери, добермани, ротвајлери, док слабије уче хртови.
Он скреће пажњу на то да људи који се боје паса својим понашањем могу да их иритирају и да пас, који је иначе миран, регује другачије, и напомиње да је збиог тога важно да власници паса воде рачуна о безбедности, поштују закон и воде пса на повоцу.
Не можете дозволите да пас сам искаче из аутомобила и излази из стана и морате водити рачуна о томе да пас може оборити мало дете, објашњавае Милојевић и указује да одговорно понашање власника доприноси безбедности, а самим тим и безбрижности.
Међу онима који су свог кућног љубимца довели на обуку је и Јелена Шарановић, власница двогодишњег Томбе - кавалиера шпанијела краља Чарлса.
Иако је реч о раси која није агресивна, каже да га је довела на обуку јер жели да буде васпитан тако да се, пре свега, уклопи у њене животне навике будући да је због посла често одсутна.
Објашњава да јој је битно да Томба буде навикнут на живот у стану и васпитан тако да неће ништа уништавати и лоше се опходити према гостима.
Много ми је значило што сам имала прилике да с неким прођем овај курс јер сам успела да схватим шта је поента обуке, а то је учвршћивање везе коју имамо са својим кућним љубимцем, истакла је Јелена.
Стефан Здравковић, власник немачког овчара Руфуса старог три године који је достигао највиши ниво обуке, каже да са својим љубимцем свакодневно вежба како би одржао тај ниво.
То је константан рад који захтева посвећеност како би се научено понашање одржавало на одређеном нивоу, поделио је Стефан своја искуства у одгајању Руфуса кога спрема за такмичење.
