око ТВ око: Живот је леп, Mилорд

Ђорђе Марјановић је икона мог детињства, увек сам га имитирао. У „Музичком тобогану” певао сам „Никад није касно да се љуби страсно” и бацио сако у публику.
Aleksandar Filipović foto: Dnevnik.rs
Фото: Александар Филиповић фото: Дневник.рс

Баш као ономад када су због њега биле прве демонстрације испред Дома синдиката јер није победио на једном фестивалу. Био је популарнији од Тита а играо је боље од Траволте и Фреда Астера. Невероватна шкорпионска  харизма.

Имао сам срећу да ме је ценио Ђорђе Марјановић и да ми је био два пута гост, 2004. године на БК телевизији и 2009. године на РТВ. Први суперстар наше естраде, никад већа звезда, а скроман човек. Певач који је извадио микрофон из сталка. Што би ми је рекао мој пријатељ др Владимир Јефтић „На небу је мрта трка између Томе и Ђорђа, ко је више дама отпевао”. Тугују и сада и многе Наталије, Беле, Марине, Александре, Емилије, Романе, Лазареле и понека девојка мала. Млади Балашевић је волео Марјановића. Написао му је и песму „Будимпештански снег”. По имену његове песме такмиче се сениори у најгледанијем шоу програму „Никад није касно”. Тај програм враћа достојанство  телевизији и људима у најбољим годинама сада када све мирише на катаклизму планете.

Ђорђе Марјановић је имао истинску доброту и невероватну борбеност. „Лудо срце” као да је била аутобиографска песма јер се и после можданог удара Ђорђе борио као права Шкорпија, као прави тигар, као лав. Па како и не би кад је освојио Русију без испаљеног метка. Како и не би кад је у социјализму доказао да може да постоји и једна звезда поп музике, мимо Броза. Али и у овим тешким временима Ђорђе Марјановић нам је пример како треба остати борац у животу и пример човека који се никада није предао. Зато ће он остати један и једини, непоновљиви. Он је доказ да за успех на естради не треба да постоји савршен глас али је потребна харизма и фактор Икс. Ђорђе Марјановић је пример шта ови простори могу да изнедре. И доказ да не мораш да будеш у таблоидима и да се свађаш да би био звезда.

Тужно је што у Србији неће бити довољно интересовања комерцијалних медија да га испрате како треба. Јавни сервиси су то испратили јер ту раде људи који су одрасли на доброј музици. Лепо је што је Војвођански дневник РТВ-а почео емотивно са том вешћу, исто као и Дневник Н1.  Али шта је морална обавеза нас као новинара. Наша обавеза је да чувамо дело великана који су нас напустили. Јер ако се не буде поштовало то што је традиција, ако не буду наша деца чула у школама и на телевизијама ко је Ђорђе Марјановић нама нема спаса и кад победимо корону. Овде се мора научити једном да се старији поштују. На минули рад, на године производње. Кад научимо да није све у рејтингу и шеру него да има нешто и у поштовању људи. И колико год да сам депресиван постоји један седатив. Ставим на Јутјуб једну песму и запевам „Живот је ипак леп Милорд”.

Александар Филиповић

Slavijka
22.05.2021 • 16:24
Bravo za predivan tekst lepo vaspitanog mladog Filipovića i nada da će njegove reči dopreti do nekoga.
EUR/RSD 117.5784
Најновије вести