Уместо приче о томе како би требало да изгледа програм РТС-а, директор ове куће Драган Бујошевић говорио је о новцу. Како каже, откако је дошао на чело РТС-а уз смањен буџет и повећану сатницу снимљеног програма Јавни сервис Србије пословао је коначно позитивно. Преведено у бројке, у 2016. години, са буџетом од80 милиона евра снимљено је 78 сати новог серијског проргама, готово четири пута више него 2014, када је РТС имао буџет од 96,6 милиона евра.
Сад, ваљало би и рећи да смо у међувремену с обећаних "без РТС претплате" прешли на обавезно задужење за Јавни сервис, али и да се задржало буџетско издвајање, што, уз комерцијалну добит од оглашивача, омогућује овој кући да послује у плусу. До обећане систематизације и смањења људства практично није дошло, ако се не узме у обзир природно осипање, што из економских, што из разлога пожутеле крштенице, одласком запослених у пензију, али је и то ваљда било довољно да Јавни сервис годину не заврши "у црвеном".
Додуше, треба рећи да за неке пензија не значи и "телевизијску смрт", мада се то не односи на емисију "Трезор" која се са главног програма преселила на специјализовани ИПТВ канал с претплатом. Мислимо пре свега пензионерске перјанице Миру Адању Полак и Жику Николића, који и даље држе своје емисије, иако принадлежности треба да примају од Фонда ПИО. Да ли је време и за ону праву пензију одлучиће неки други састав, пошто се овај РТС-овски држи пиплметра и рејтинга, занемарујући потребу да привуче нове генерације подмлађивањем водитељског и новинарског састава.
О томе како унапредити програм РТС-а разговарали су људи из Мисије ОЕБС-а која је и организовала ову расправу, а њен челни човек у Србији Андреа Орицио каже да је потребно одржати културно наслеђе, уједно се држећи очекиваног квалитета програма које људи од јавног сервиса очекују.
Да ли ћемо то постићи милионитом емисијом "Жикине шаренице" и протеривањем култних документарних емисија на програме које прати једноцифрени проценат гледалаца у Србији? Тешко. Када се томе дода да Србија још увек није савладала часове из дигитализације, па се сигнал РТС-а, за који сви подједнако плаћамо претплату, слабо види у рубним крајевима Србије, јасно је да челне људе Јавног сервиса Србије чека озбиљан посао на унапређењу садржаја, пословично сиромашног културом, науком, образовним и дечијим програмом.
Свему треба додати озбиљно изанђалу расправу о преношењу седница Скупштине Србије са Другог програма на специјализовани канал, за шта одавно постоје техничке могућности, и у РТС-у који прави и продаје специјализоване канале, али и у Скупштини Србије, која има сопствени канал, камере и преносе уживо и одложено. Тиме би се отворио простор за додатне сате науке, културе и озбиљног програма за децу и омладину, за шта постоје и људи и средства (треба само погледати шта раде у Српској научној телевизији). Оно што недостаје је озбиљна акција, да се, ослобађањем простора у етру, добијеног дигитализацијом, програм РТС-а прошири и продуби на начин који би задовољио све захтеве оних који запослене плаћају по, за сада, три основа.
Ивана Вујанов
