Понуде се за Србију достављају до 10. Фебруара, а процес је стандардан и исти већ неколико година. У Србији, права на емитовање Лиге Европе, Лиге шампиона и УЕФА Суперкупа већ неколико година има Телекомов ТВ Арена спорт, док Јавни сервис Србије преноси утакмице Лиге шампиона само средом. Да ствари буду компликованије, ТВ Арена спорт, као носилац ексклузивних права, имао је права да бира која ће четири меча у првој фази лиге да преноси уторком, а која три средом, док је РТС-у, без бирања, остајало да међу пет преосталих, одабере утакмицу коју ће да преноси свим гледаоцима у Србији.
Прошле сезоне правила су промењена, па је ТВ Арена спорт добио прилику да преноси све мечеве уторком и седам мечева средом, што је специјализованом спортском каналу савршено одговарало, пошто са десет канала које има у пакету задовољава има сасвим довољно простора за емитовање и фудбала, али и неких других мечева. И тако ће бити и ове сезоне, наравно, ако исти актери откупе ова права, а сва је прилика да хоће.
Иако смо за ових неколико година у техничком смислу поприлично напредовали, ситуација у којој приватни канал има ексклузивна права преноса најатрактивнијег такмичења код нас најпопуларнијег спорта, поново отвара питање гледљивости оваквих догађаја. Другим речима, ако је Телеком Србија, као државна фирма, власник Арена спорт канала, зашто гледаоци који нису претплаћени на Телекомове канале, а јесу посредни власници ове фирме, немају иста права као они који телевизију гледају преко ИПТВ платформе.
Чак и у ситуацији да на овом тендеру не победи ТВ Арена спорт, већ његов конкурент Спортклуб, ова такмичења остаће на платформи за чије је гледање потребна претплата. Дакле, дупло голо, кад су у питању буџетски обвезници који телевизије с националном фреквенцијом прате уз помоћ државних сет-топ боксова, по цени претплате. И једноструко голо за оне који месечно издвајају дебеле новце за којекакве специјализоване канале, а онда уторком и средом трче или у кладионицу, или код комшије који је претплаћен на супарнички пакет.
Истине ради, оваква ситуација није карактеристична само за српско медијско тржиште. Већина европских земаља најатрактивније и најгледаније спортско такмичење гледа захваљујући приватним ТВ каналима, управо због тога што су приватне телевизије финансијски много моћније од јавних сервиса, ограничених државним буџетом. Но, како је наша приватна медијска компанија уствари власништво грађана који поседују њене акције, било би сасвим логично да се њени производи, међу којима је и ТВ Арена спорт, нађу у некој варијанти бесплатног емитовања.
Наравно да од тог посла нема ништа. Радио телевизија Србије, која је законом именована за Јавни сервис, такође има неколико специјализованих канала, које продаје на сателиту и путем исте ове ИПТВ платформе, али опет не неким другим кабловским претплатницима, и сигурно опет не гледаоцима терестријалног бесплатног сигнала. Тако грађани у Србији плаћају једнаку ТВ претплату, али већина може да гледа само три РТС-ова програма, док се мањина части с каналима РТС Планета, Трезор, Живот, Драма, Коло, Музика и најновијим РТС Наука.
Љути? Таман посла, сви у кладионице, па да уживамо. И у фудбалу, и у колу, и у драми.
Ивана Радоичић
