Идеја не мањка, барем кад је у питању уређење куће, а ако сте довољно расположени или докони, можете видети свашта: од постављања акваријума у којем се може купати пола моје улице, само ако избаце пиране, до преуређења запуштених колиба или идеја савремених номада који живот у кућеринама мењају за преуређени аутобус или приколицу.
Ипак, међу најпопуларнијим емисијама су такозване „емисије изненађења“, кад породици која ништа не слути у кућу упадне екипа и за непознату суму новца такође непознатог порекла, преуреди собу или кухињу или двориште, у зависности од тематике емисије. Наравно, Британци се држе баштованлука, те за учешће често пријављују комшије са два лева ашова, у намери да им уреде предње двориште и улепшају улицу. Увек практични Американци у трку „уради сам уз помоћ телевизије“ улазе да би направили профит: средили кућу и продали је по вишој цени, али и да би је уредили по еколошким стандардима, нарочито у сушним крајевима (тамо се награђују они који одаберу локалне кактусе, изваде базене и направе мини пустиње, нема везе што возе петоро аутомобила, бушећи озонске рупе). Понекад се организују и такмичења дизајнера, а они могу бити професионалци, али и почетници-аматери, па ком шпахла, ком мистрија. Бољи живот, лепша соба, вреднија некретнина – водећи су мотиви баштованских и архитектонских ТВ звезда и њихових замораца.
Приметили сте, наравно, да оваквих емисија има и код нас. И овде се ради о бирању боја за зидове, прављењу намештаја и сређивању окућнице. Ипак, постоје и разлике, а не мислимо притом на то што нема такмичења у зидању водоскока, борбе за „златну лопату“ и прављењу зимске баште са базеном и колским прилазом од брачког мермера.
Наше емисије хуманитарног су карактера, а људи чије домове уређују водитељи попут Тамаре Грујић, имају тешку, претешку причу и живе у трошним или незавршеним кућама, прастарим становима у којима пуцају цеви или без грејања, кола и инвалидских колица за дете с церебралном парализом.
У нашим емисијама сасвим је свеједно да ли ће дневну собу окречити у магнолија белу или лаванда љубичасту боју, о мермерним пултовима се и не прича, фонтане се читају у бајкама, и то ако неко дечици донира књиге, а у изградњи стазе уместо блатњавог пута до куће учествује цела улица лично, носећи шљунак, мешајући бетон, месећи пите за филмску екипу.
Тачно, наше емисије о дизајну почињу саветима о штедњи струје и куповини јефтине фарбе, а емисије о здрављу позивима за СМС лечење тешко оболеле деце. Тачно је и на крају наших епизода гутамо кнедле и покоју сузу, свесни да многима у Србији два тепиха и текућа вода значе разлику између шансе за нормални живот и потонућа у сиромаштво. Али, тачно је и да ове емисије требају и њима и нама. Зато, телефоне у руке. Наше мало може бити много за оне који немају нимало, рекао је својевремено Душко Радовић. Послушајмо га.
Ивана Вујанов
