Дневник у луци Aвр на „крштењу” новог брода МСЦ

АВР: Прослављена дива италијанског филма Софија Лорен елегантним корацима попела се на бину држећи испод руке капетана брода. Након краћег говора у којем се осврнула на предходних 12 МСЦ (Mediterranean Shipping Company) бродова чија је била кума - маказама је пресекла плаву траку на чијем крају је била велика флаша шампањца. Флаша се заљуљала и уз тресак разбила о металну површину брода „MSC Meraviglia“.
avr brod robert coban
Фото: Роберт Чобан

Испред бине саграђене тик уз док у француској луци Авр седели су људи из целог света – Италијани, Французи, Американци, Кинези, новинари, представници туристичких агенција, власници лучких терминала... У првом реду градоначелник Авра, директор бродоградилишта СТЏ Еуропе у Ст. Назару којем је „MSC Meraviglia“ саграђена и чланови породице Апонте. Капетан Ђанлуиђи Апонте (77) из Сорента основао је компанију за бродски превоз терета 1970. и она је данас друга по величини на свету (иза „Маерска“) а MSC Cruises је 4. по величини компанија која се бави крстарењима, док у Европи заузимају прво место. Раст МСЦ-а у протеклих десет година је 800%, њихови бродови пристају у 67 земаља а своје капацитете до 2026. планирају да утроструче.

Софија Лорен (84) је, иначе, „крстила“ свих 13 МСЦ-ових крузера од како је ова компанија 2003. поред контејнерског  почела да се бави и путничким саобраћајем. „The Master of Ceremonies“ на „крштењу“ овог броја је био Жад Елмалех, француско-марокански глумац и комичар који је током целог програма збијао шале на рачун италијанског изговора појединих енглеских речи. Мини концерт је одржао и француски певач Патрик Бруел а госте су забављали и клинци из поп-групе „Kids United“ основане за потребе УНИЦЕФ-ових кампања. Наиме, МСЦ је један од највећих донатора УНИЦЕФ-а. Званични језик програма је био енглески али је, наравно, градоначелник Авра говорио на француском.

Фото: Роберт Чобан

Овај, 13. по реду крузер италијанске компаније МСЦ градио се 26 месеци, у њега је уграђено 35.000 тона челика и 9.000 тона електронике, дугачак је 315 метара, има 19 палуба и прима чак 5.700 путника. Два дана раније из бродоградилишта у Ст. Назару нови МСЦ брод је испратио лично нови Председник Француске Емануел Макрон коме је Ђанлуиђи Апонте обећао да ће и наредних 10 бродова колико МСЦ планира да порине у следећих 10 година – бити изграђено у Француској што је инвестиција тешка 9 милијарди еура.

Поред бројних технолошких иновација, на броду се налази и најдужи лед-екран на свету који је постављен на врху Променаде на 6. палуби. Путнике брода који је 3. јуна званично поринут у француској луци Авр током целог лета забављаће артисти из прослављеног „Cirljue do Soleil“. МСЦ је почео сарадњу и са неколицином селебрити-кувара. Једна од њих – Хелен Дароз, спремала нам је вечеру након церемоније „крштења“ брода. Пређело – панакота од морског јежа и кавијара иза које су послужене равиоле са алгама, за главно јело је постојао избор између говедине, лососа и похованог тофу сира, а за крај је сервиран спектакуларан десерт „Les Marveilles de la Mediterranee“ који се поред колача са јагодом састојао и од малог брода од црне чоколаде, креме од ваниле, креме од лимуна и умака од курасаоа.


Енглески – не говоримо!

Тог петка поподне град је деловао сабласно пуст, једино су пуни били фризерски салони којих има на десетине, али ни у једном од њих Сандра није успела да добије термин за прање косе и фенирање. Покушали смо и да ручамо. Сви ресторани у граду служе само вечеру и отварају од пет или шест сати поподне. На крају смо вечерали фондуе у друштву Јелене и Михајла, власника туристичке агенције „Allegra“ чији смо били гости а која је лидер у региону када је о крстарењима реч. Као ни њихов градоначелник са почетка приче, конобари иако раде у лучком граду, који је, како је речено, „500 година стециште морнара и путника из целог света“ – нису разумели ни реч енглеског. Чак ни најосновније термине као што су – вода, чаша, тањир и виљушка.

Са друге стране ми смо се тако гласно смејали да смо више пута били мета згрожених погледа породице са троје мале деце која је готово нечујно јела свој „raclette“. Онда смо наредно вече на броду по ко зна који пут схватили да је наша „бучност“ чисти аматеризам за Италијане који су пијани или трезни – за неколико децибела у предности чак и у односу на нас са Балкана.

„MSC Meraviglia“ ће овог лета крстарити Медитераном и обилазити луке – Ђенова, Напуљ, Месина, Валета, Барселона и Марсељ. Путници из Србије и Црне Горе могу да резервишу своје место на овом или неком другом од МСЦ бродова преко агенције „Allegra“ – www.allegrakrstarenja.com


Иначе, индустрија крстарења је у константном успону у протеклих 10 година, нису јој наудиле ни економска криза нити изазови терористичких напада. Са 12 милиона путника у 2007. до 25 милиона колико се очекује да ће крстарити у 2017. При томе, потенцијал за даљи раст је оргроман јер у Северној Америци (САД и Канада) крстари 3.4% популације а у Западној Европи још мање – 1.7%.

Авр је одабран за место „крштења“ новог МСЦ брода пошто ова француска лука на обали Атлантика у 2017. слави 500 година од свог настанка. Недалеко од града налази се плажа Омаха на коју су се 1944. искрцали савезници и започели чувену Битку за Нормандију. Авр је у тим борбама готово потпуно срушен, погинуло је 5.000 његових житеља и срушено је преко 75 одсто кућа и зграда. Данас Авр, „град од бетона“ одликује специфична архитектура из педесетих што га је уврсило на УНЕСКО-ву листу светске баштине.

Фото: Роберт Чобан

Најатрактивнија грађевина је 107 метара висока Црква Св. Јосифа чија је градња завршена 1959. године и у њу је уграђено 50.000 тона бетона и 700 тона челика. Црква наликује катедрали у Рио де Жанеиру и цркви Hallgrímskirkja у Рејкјавику а из даљине неодољиво подсећа на Емпире Стате Буилдинг у Њујорку, савршено је акустична и „Аве Мариа“ у њој ођекује на посебно магичан начин. У Авру се налази и културни центар „Volcan“ који је у облику вулкана беле боје саградио чувени бразилски архитекта Оскар Нимајер.

Импозантни артдеко споменик од камена посвећен погинулима у 1. Светском рату доминира центром града а плоче са именима мртвих на њему говоре да су грађани Авра гинули у бројним ратовима у 20. веку. Широм европских бојишта у Првом светском рату, углавном на домаћем терену у Другом светском рату, затим у Индокини, па после у Алжиру, Мароку и Тунису...

Роберт Чобан

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести