У питању је Фрушкогорска трансверзала основана 1. маја 1956. године од стране Планинарског друштва „Црвени чот“ из Петроварадина, о којој од 1964. брине Планинарски савез Војводине. Дуга преко 165 километара, прва је и најстарија трансверзала у Србији, а друга у бившој Југославији, после словеначке. Тренутно се тихо и као стидљиво промаља њена ознака поред свих за друге стазе по Фрушкој гори. По давно утабаном путу, који је до сада прешло више од три хиљаде људи, води троугласта црвено-бела маркација, која на неким местима полако бледи.
Стаза, старија и од маратона, уствари је прави пут кроз историју. Од почетка, планинарског дома на Стражилову у Сремским Карловцима, до краја код Бранковог гроба, обилазећи 32 контролне тачке, пролази поред свих манастира Фрушке горе, културно-историјских места и значајних природних одлика.
– Најлепша стаза којом један планинар треба да се упозна је трансверзала – каже Боривоје Вељковић, председник Комисије за планинарске путеве Планинарског савеза Војводине и члан исте у Планинарском савезу Србије.
Траса Фрушкогорске трансверзале имала је неколико промена током дугог постојања, а најновија је премерена, обновљена и маркирана од стране Борислава Станковића и Милана Бреберине из ПСД Поштар у договору са ПСВ. У изради су нови дневник и водич по трансверзали у којем ће бити описи стаза, каракатеристични споменици, шта се дешавало на некој контролној тачки, или између две у току историје, као и шта може да се види од природних лепота.
По дефиницији, трансверзала је уређени и маркирани планинарски пут који повезује више карактеристичних тачака (врхова или значајних локалитета) на једној или више планина. Од почетка оснивања трансверзала пређен је далеки пут, па тако и обилазак истих више нема исто значење и приступ, бар у нашој земљи. У дугој историји и Фрушкогорска је имала различите фазе, од „златног доба“ до тога да је престала да функционише као планинарска понуда.
– Треба проћи ту трасу да би се доживело и видело све што се налази на Фрушкој гори – објашњава Вељковић, страствени планинар и члан ПСД Поштар из Новог Сада. – Манастири, као и друга места и споменици, имају везе и са многим историјским личностима, као што су Вук Караџић, Доситеј Обрадовић, Јован Јовановић Змај, Јован Грчић Миленко и када се све повеже, уз природне одлике, то је велико благо.
Вељковић је до сада три пута обишао Фрушкогорску трансверзалу, а укупно има тридесетак дневника са других. У Србији постоји много трансверзала, али се о њима мало зна. Неке више, нажалост, не постоје, из различитих разлога, неке се не одржавају, па им прети потпуни заборав. Фрушкогорска, тренутно, може се рећи, не блиста. Посао одржавања овако дугачке деонице од скоро 170 км је велики, а за сада се заснива на ентузијазму и добровољном раду.
– Мислим да би то могло да се промени када будемо обновили трансверзале и остале планинарске путеве – истиче Вељковић. – Неопходно је оживети Фрушкогорску трансверзалу. Она је нешто посебно и треба је гајити и гајићемо је сигурно, макар на начин на који смо до сада радили, „на мишиће“, као ентузијасти када имамо времена. Не може једна организација попут Планинарског савеза Војводине и Комисије за планинарске путеве да брине о трансверзали јер не постоје средства за опремање трансверзалног пута. Ту не мислим само на ревитализацију маркација, није проблем купити боје и отићи фарбати. Све треба обележити стубовима, путоказима, позиционим таблама, инфо-паноима, али нема средстава и зато тражимо спонзоре и донаторе. Национални парк „Фрушка гора“ вољан је да нам помогне донацијом грађе за путоказе и стубове, али треба да се уреди још доста ствари које треба платити како би се испоштовали стандарди...
Свако ко хоће да обиђе Фрушкогорску трансверзалу од Планинарског савеза Војводине узме дневник, у који се на свакој контролној тачки (у манастирима и планинарским домовима) добијају печати, а ако негде више нема печата, приложи се фотографија учесника на датој тачки и потом се у савезу добије одговарајући. Када се све преконтролише, свако ко је прешао стазу добије значку, а дневник, наравно, задржава за лепу успомену. Обилазак трансверзале по етапама организује ПСД Железничар, а од следеће године ће и ПСД Поштар.
Ревитализација маркација функциониште тако да када се заврши цела траса, може одмах да се врати на почетну тачку, јер је у међувремену све избледело.
– Трасе ако нису обележене за безбедно коришћење не могу да буду саставни део туристичке понуде. Планинарима су довољни мапа и компас, али ми желимо да те стазе буду доступне и употребљиве и за оне који сврате да посете Фрушку гору, па да могу лако да се снађу.
За разлику од неких земаља, које немају ниједну трансверзалу, наша је богата истим, али их је потребно очувати и покушати вратити бар део старог сјаја и наћи начина да се поново или чешће нађу у понуди акција планинарских клубова и друштава.
Кристина Бугарски
