Ипак, онима који никада нису били у овим пределима застаће око на цветним ливадама, на уређеним селима, предивној природи и планинама. Биће изненађени лепотом којом су окружени. До Чачка може да се стигне аутомобилом за око три и по сата уколико се иде аутопутем преко Београда. Сам град је данас савремен регионални центар који држи и до своје богате историје.
„Насеља у овом крају датирају још из бронзаног доба, а ове крајеве су насељевали и стари Римљани, јер је ово био обод њихове провинције Далмације. После Римљана стигли су Авари, па Словени. Немањићи су овде имали своје утвђење звано Градац, а име Чачак датира из 1408. године када је први пут споменуто у спису дубровачког архива. Иначе, име Чачка није турског порекла, јер су Турци дошли половином XV века. Претпоставке су да је добио име од словенске речи скак која значи смрзнуто блато“, открила нам је Зорана Бојовић, водич Народног музеја у Чачку смештеном у конаку господара Јована Обреновића, који је познат и из народне песме „Ој Мораво, моје село равно“ као Јованови двори.
Данас је околина Чачка позната и по најчувенијм трубачком фестивалу – Драгачевском сабору у Гучи. Први сабор у Гучи почео је сасвим скромно, средином октобра 1961. године, када су учествовала 4 оркестра. Данас је то петодневна манифестација која се одржава почетком августа и привлачи више од стотину хиљада посетилаца из земље и иностранства.
За туристе који се нађу у Гучи и када није сабор биће занимљива посета Музеју трубе, који је посвећен историјату Сабора. Његову сталну поставку чине инструменти мајстора трубе који су своју славу стекли победом на овом сабору трубача. Једна сасвим другачија манифестација такође привлачи туристе - „Нушићијада“, која је фестивал културе, забаве, варошког и кафанског духа и одржава се сваког септембра и Ивањици, коју би неизоставно требало посетити.
„Ово је градић на обронцима Јавора и Голије, планине која је проглашена за парк природе прве категорије и резерват биосфере. Мада јој је име Голија, то је једна од најлепших и шумама најбогатијих планина у Србији. Кроз Ивањицу протиче река Моравица на којој је једна од најстаријих хидроцентрала у Србији. Туристима ће свакако бити и занимљив и највећи једнолучни мост на Балкану“,рекао нам је Милоје Остојић из Туристичке организације овог градића.
„За наше госте имамо специјалне цене смештаја у хотелу „Матовић логос“ у Катићима – пун пансион је 2.600 динара с могућношћу коришћења ваучера. Осим тога остатак се може отплати на рате – колико сте дана гост хотела, на толико рата може да се отплаћује боравак. Хотел је реновиран и располажемо са 80 лежаја. Посебност у понуди су и 6 вила које се налазе у склопу хотела. За наше госте имамо и отворени базен, а за зиму смо спремили стазу за санкање“, открио нам је Благоје Матовић, власник туристичке агенције „Матовић“ и надовезао се: „Истакао бих да је гостима омогућен и превоз на околне дестинације да би заиста могли да уживају у чарима овог лепог краја.“
Ивањички крај је осим по лепоти познат је и као ваздушна бања. Наиме, утврђено је, да је на овим просторима ружа ветрова таква да се меша морски и континетални ваздух, па у њему има доста јода и соли, што веома погодује онима који имају проблема са штитном жлездом, стресом и болестима модерног света...
„Управо је због ових погодности, на обронцима планине Мучањ у селу Катићи, које се налази двадесетак километара од Ивањице према Чачку, на надморској висини од 1050 метара у боровој шуми је подигнут хотел. Наши гости из равне Војводине нарочито уживају у овој мешавини горског и морског ваздуха – рекао нам је Слободан Јакшић, менаџер хотела „Матовић логос“.
Туристички посленици овог краја осим удобности смештаја, лепе природе, интересантних излета по околним местима као што је јединствени национални парк Увац или Овчарско-Кабларска клисура имају и добру гастрономску понуду. Изврсном кајмаку и сиру, придружује се планинска јагњетина и познате хељдопите. Ово је малинарски крај, па туристи могу да уживају у соковима и џемовима из домаће радиности. Наравно, не треба заборавити ни чувени кромпир с почетка ове приче, коме ће у част ове јесени бити организована још једна манифестација – Кромпиријада, која би требало да постане разлог више да га туристи посете.
Текст и фото: Марина Јабланов Стојановић
