Дунав настаје у Донауешингену, вароши у брдовитом и шумовитом Шварцвалду, који нуди разноврсне могућност за туристичка путовања и задовољства. За обједињавање туристичке понуде Шварцвалда, дестинацијски менаyмент и туристички маркетинг регије која обухвата 321 град и општину, 12 регионална и четири градска округа брине фирма „Шварцвалд Туризмус“ са седиштем у Фрајбургу. Али, може се због ужитка доћи и у сопственој режији, тамо где Дунав почиње да преде водену нит дугу 2.850 километара, која спаја десет европских земаља, при чему је жила куцавица у четири престонице - Братислави, Бечу, Будимпешти и Београду - ваљајући се потом све до Црног мора.
Стигавши у брдовити Донауешинген, лако смо се оријентисали, с обзиром на то да се главна атракција – симболично место извора реке Дунав, врело Донаубах – налази у самом центру рустичне вароши на ободу комплекса дворца “Донауешинген” и прелепо уређеног парка који га окружује. Дворац који је генерацијама у власништву племићке породице Фирстенберг, изграђен је 1723. године у француском стилу и представља импресивно здање отворено само у одређеним временским периодима и за најављене туристичке посете.
Само врело Донаубах, каквог га сада видимо, уређено је још 1875. године као базен кружног облика у два нивоа, док су околне статуе додате две деценије касније и представљају област Бар, мајку која свом детету реци Дунав показује пут. Врело је једини део комплекса „Донауешинген“ који је увек отворен за посетиоце.
Градић Донауешинген са око 22.000 становника пријатан је за шетњу и сналажење. Опремљен је бројним путоказима и мапама који посетиоце упућују на локалитете вредне посете: пивару и колекцију „Фирстенберг“, Музеј уметности, Цркву светог Јована…
Препознатљива је и уникатна плава зграду старе Општине са музичком фонтаном, где се заиста могу доживети пријатни тренуци. Многобројни кафићи и посластичарнице нуде освежење уз најпознатији локални специјалитет “Шварцвалд торту” са вишњама.
После шетње у самом центру града посетили смо место спајања речица Брег и Бригах које уз врело Донаубах одатле формирају реку Дунав. У почетној фази настанка Дунав ни изблиза не одаје утисак онако импресивне и моћне реку какву је познајемо у његовом равничарењу у Војводини. Овде у Донауешингену, где настаје речица Брег и Бригах, у поређењу са водом коју ваља крај Фрушке горе и између Новог Сада и Петроварадинске тврђаве, чини се као “мачији кашаљ”. Да га је другачије природа у прошлости скројила, ко зна да ли би у његово врело Донаубах, већ поменути пет форинти убацивали?
Помало разочарани што смо прелепи дворац и пространи парк били у прилици да видимо само кроз китњасте решетке коване гвоздене ограде, врелу Донаубах жртвовали смо симболичних пет форинти како би нам са дна извора реке Дунав доносио срећу у будућности. Судећи по мађарском и српском, који се најчешће могао чути око нас међу посетиоцима, у симболичном извору Дунава форинтама и динарима и други призивају срећу.
После Донаушингена пут нас је одвео у оближњи Нојштат, малу ваздушну бању и зимски туристички центар на језеру Титизе. Основала га је племићка породица Фирстенберг 1250. године. Као бањско место посебно је познато по примени посебне хидротерапијске методе „Кнајп“, а близина највишег врха на Шварцвалду, Фелдберга који се уздиже до 1.493 метра и чини га веома атрактивним за љубитеље скијања.
Посебно нас је обрадовала доступност различитих садржаја и услуга које могу себи да приуште посетиоци разних платежних моћи. Чувени шварцвалдски сатови са кукавицом, сувенири су који се срећу на сваком кораку, а за презалогајити у понуди је укусна риба, шунке и кобаје после којих вино само клизи низ грло, док их угоститељи најчешће служе у народној ношњи.
Излет вожње бродићем са шеталишта Зештрасе до хотела на супротној страни језера са укљученом кафе паузом и колачима стаје око 13 евра, док за исти излет заједно са ручком путници треба да издвоје око 20 евра. Хотелска понуда је такође разноврсна јер ноћење у оближњим пансионима за две особе износи 70 евра, док за смештај у луксузнијим хотелима на самом шеталишту стаје око 190 евра.
Наташа Харновски
Фото: Бојан Харновски
