Велимир истиче да овако дугачак пут захтева опсежне припрема и подразумева комуникацију са људима који су путовали деловима руте, и размену искустава... Јер их чекају различити временски услови, надморске висине, али и политичке прилике и треба се за све добро спремити. На деоници „пута свиле“ проћи ће Ак Бајтал на Памиру на надморској висини од 4.665 метара, што је друга највиша тачка на земаљској кугли која се може досећи моторним возилом. За Велибора је то посебан изазов, јер воли планинарење, па ће овим подухватом спојити и мотоциклизам и пењање по планини. Путовање које ће трајати најмање 45 дана протећи ће добрим делом и вожњом неасфалтираним путевима.
– Обично је људима жеља путовање ’Памирским аутопутем’ или Монголија или Сибир, а Велибор је то објединио у један пут. Ја сам на то додао и Кавказ – каже за „Дневник“ Бојан Бојат. – Привукле су нас природне лепоте, јер искуства људи који су путовали том рутом кажу да у животу лепше пределе нису видели. Памир, Гоби, Монголија... Праву тишину осетиш и право небо видиш тек у Монголији, јер нема загађивача. Види се кристално небо. А о Сибиру не треба трошити речи. Бајкалско језеро је нешто посебно.
Мађарска, Словачка, Пољска, Украјина, Русија, Казахстан, Узбекистан, Таџекистан, Киргистан и Монголија су земље које ће заједно прокрстарити својим мотоциклима, а онда ће им се у главном граду Русије путеви разићи, јер се Велимир враћа за Србију како би код куће дочекао принову – треће дете у породици, јер му је супруга у шестом месецу трудноће, док Бојат наставља путовање кроз Грузију, Јерменију, Турску, Бугарску, Грчку, Албанију, Црну Гору и враћа се у Србију.
– Припремали смо се за путовање тако што је он гледао мапе и коначишта, а ја сам гледао где се и шта може појести и попити. Тако да сам већ безецовао ресторане, специјалитете и рецепте. Мене више интересује друштвени аспект, тако да сам упознат каква је дневно-политичка ситуација, као и са њиховом историјом. Велимир и ја смо су потпуно различитих сензибилитета, па ће се то вероватно одразити и на путописне белешке које будемо објављивали – појашњава Бојат.
На путу којим ће заједно ићи посетиће многа историјска места и градове.
– Актобе, Астана, Самарканд, Душанбе, Бишкек, Ош... све су то места која имају богату историју и која вреди посетити. Што се Монголије тиче, посебна историјска прича је око Џингис Кана. Али првенствено на путовање идем због природних лепота. Да видим та пространства. Ми планирамо у великој мери да кампујемо, посебно у Монголији и Сибиру, да спавамо под ведрим небом, што сам доста пута радио и на путовању кроз Африку. То је нешто посебно. То је слобода коју човек осети и зарази се тиме – наводи Велимир.
Како наводи Бојан Бојат, посебну димензију овог пута има што ће то бити и својеврсна промоција Новог Сада у земљама кроз које буду пролазили, а проћи ће пола света.
И један и други сагласни су да се на мотоциклу природа доживљава много интензивније него за воланом аутомобила, али и да је то својеврсна антистрес терапија. Јер посао адвоката, како кажу, изузетно је стресан.
– Путовање мотором лечи. У послу се сусрећемо са људима који су у проблему, јер адвокату се углавном обраћају људи који имају неки проблем. И колико год се трудио да будеш професионалан, не може да те то не дотиче. И онда се накупимо негативне енергије. И онда путовање мотором релаксира. Нема путовања на ком сам био, а да се с њега нисам вратио релаксиран, без обзира какви су услови пута или временски услови били. Увек сам се враћао с осмехом на лицу – истиче Велимир Бјелановић.
Осим дугогодишње успешне адвокатске каријере, иза себе, рекло би се имају још завиднију бајкерску биографију, пошто су обојица прокрстарили на својим машинама на два точка на десетине хиљада километара. Велимиру Бати Бјелановићу најдужа експедиција до сада било је путовање Африком од 12.000 километара, док Бојат иза себе има путовање од око 9.000 километара и 13 држава по Европи. И један и други пишу утиске с путовања, с тим да је Бојат осим природе и друштвено историјским апсектима заинтересован и за кухиње земаља и поднебља кроз које пролази. Зато је његова интернет страница и носи назив „Гастро бајкер“. На овом пропутовању кроз девет временских зона и 17 земаља, сигурно ће имати рецепата и хране о којој ће писати у свом путопису на сајту www.gastrobiker.com.
На пут ће ићи са још једним мотоциклистом-авантурисом из Немачке. Проблем који тренутно мора да реши трећи сапутник јесте седам виза за које је издвојио право мало богатство, па се очекује да ће папиролошке проблеме решити непосредно пред пут. У том делу света може се рећи да је пасош из Србије далеко вреднији од Немачког, јер је за путовање са српским пасошем потребна једна виза, која се лако добија.
Бојат додаје да очекује да ће пробати разноврсна јела и „украсти по који рецепт“, посебно у делу пута када настави сам према Грузији, Јерменији и Турској. Поред многих кухиња које је упознао на својим мотоциклистичким авантурама македонска му се највише допала.
- Њихова кухиња је феноменална. Они су спој наше кухиње где доминира месо и грчке где доминира поврће. Они су то спојили у савршен склад - наводи Бојат.
На питање о временским приликама којима ће свакако бити изложени у путу, од додаје да ни једна временска неприлика не може да поквари ужитак вожње мотором.
– Ја кад год ставим кацигу, мени је испод визира сунце – закључује Бојан Бојат.
Текст и фото: Александар Савановић
