Обнова Голубачке тврђаве готова до краја септембра

ГОЛУБАЦ: Радови на обнови Голубачке тврђаве биће завршени до краја септембра, у априлу ће бити отворено спољно утврђење, а очекује се да комплетна тврђава буде отворена за посетиоце од марта или априла 2019. године. 
golubacka tvrdjava
Фото: Tanjug (Filip Krainčanić)

Директорка Тврђаве Голубачки град Искра Максимовић истиче да је током 2017. Голубац имао 61.000 посетилаца, али да заправо туристи никада нису имали могућност да уђу у саму тврђаву из безбедносних разлога.

Како је рекла, доњи део - такозване Дунавске куле и плато биће доступни свим посетиоцима, док ће куле 6 и 7 - одбрамбене куле на обронцима планине бити приступачне само појединим категоријама, али ће се потрудити да их осталим туристима приближе уз помоћ савремене технологије.

Визиторски центар у подножју тврђаве задржаће функцију коју има сада - леви блок је кафетерија која ће бити употпуњена терасама, док у десном блоку остају инфо деск, сувенирница и изложбена поставка са археолошким налазима пронађеним у Подграђу тврђаве који пружају општу слику свих цивилизација које су живеле на том простору.

Максимовић каже да планирају и да Палата буде музејски простор, али да им предстоји да осмисле концепт изложбе пошто је много предмета пронађено који сведоче о животу у тврђави. Мања изложба ће бити и у првој кули поред улаза.

На Голубачкој тврђави од 2014. године изводе се комплексни конзерваторско-рестаураторски радови упоредо са археолошким истраживањима, а циљ је, према речима архитекте Драгољуба Тодоровића, да тврђава буде комплетно доступна посетиоцима што до сада није био случај због самог терена на коме се налази, али и магистралног пута који је пролазио кроз њу.

Фото: Tanjug (Filip Krainčanić)

У унутрашњем утврђењу ради се потпуна обнова свих елемената - кула и бедема, док се у спољашњем утврђењу ради делимична рестаурација или конзервација.

Велики део послова је, према речима Тодоровића, завршен, али предстоји доста тога да се уради на спољашњем и приобалном делу утврђења.

Фасцинација тврђавом Голубац траје још из времена када је подигнута, што се види и из записа средњовековних путописаца, пре свега због места на коме се налази - на риданској литици изнад Дунава, на улазу у Ђердапску клисуру.

Да је у питању стратешки важно место препознали су још Римљани и у близини тврђаве и испред ње нашли смо остатке римских објеката и почетак ђердапског пута, каже археолог Марина Бунарџић.

Истраживања тврђаве Голубац започета су, подсетила је она, у другој половини 20. века и тада се прикупило доста података о Палати и кули уз Палату, Топовској кули, неким објектима на улазу у тврђаву и о зградама које се налазе на месту на којем је данас Ђердапско језеро, које су потопљене.

Радовима започетим 2014. године те податке смо допунили и неке ствари дефинисали, а једна од њих јесте ко је подигао тврђаву. Иако се у изворима спомиње као место где столује један угарски великаш, 1335. године, постојала је дилема међу истраживачима да ли је то ипак средњовековна градња српске државе или угарске, истакла је Бунарџић.

Радовима спроведеним током 2017. та дилема је отклоњена јер је у најстаријем слоју порушених објеката изнад Донжон куле пронађена велика количина фресака што би био један од аргумената да је основа тврђаве на литици ипак српска средњовековна.

Археолошким радовима, започетим 2014. који прате обнову и ревитализацију тврђаве, истражен је део Подграђа, улазна партија и најстарији део тврђаве који се налази на риданској литици, такозвани Горњи град.

Фото: Tanjug (Filip Krainčanić)

Откривено је да је Горњи град био густо изграђен, пронађен је велики број објеката, а Бунарџић се нада да ће током зиме бити извршена њихова конзервација.

У Горњем граду смо дефинисали да је живот у турском периоду био много развијенији него што се сматрало, јер већина објеката је обновљена и утврдили смо да је војска ту боравила много дуже него што се претпостављало, појаснила је она и додала да је Голубац био веома важан турској империји због чега се ту развило и цивилно насиље.

Археолошки су истражене све куле, утврђена њихова спратност, објекти унутар њих, дефинисано је како су оне изгледале што је веома важно због њихове обнове и реконструкције.

Раније се само претпостављало где се налазила Главна капија, сада је то потрђено, а Бунарџић наводи да је било важно пронаћи податке о ширини и висини капије како би она била обновљена.

Дефинисали смо да је у такозваном спољном утврђењу сигурно била лука и у турском и у средњовековном периоду. Знамо из извора да је по хиљаду турских шајки овде зимовало. Остало је да током 2018. године истразимо унутрашњу капију Доњег града, прилаз ка Палати и тиме потпуно дефинишемо саму тврђаву, рекла је она.

У Подграђу, у коме је према записима Евлиеа Челебије била турска варошица Голубац, такође је спроведено истразивање у много већем обиму него што је планирано и пронађени су предмети који припадају бронзаном и гвозденом добу, затим значајни објекти из римског периода, опеке легије Ццетврте флавије која је држала Сингидунум па чак и фрескосликарство из римског периода.

Две куле у Горњем граду, од којих је једна у средњем веку имала капелу, биле су у неком тренутку магацин за хладно наоружање па Бунарџић каже да су пребројали око 6.800 стрела, а из извора се зна да је једно село у близини прозводило 10.000 стрела годишње.

Из позних периода откривени су трагови о топљењу пушчаних зрна и Бунарџић истиче да ни на једној нашој тврђави нису очувани докази о довијању цивилног и војног живота као на Голубачкој.

Фото: Tanjug (Filip Krainčanić)

Она каже да је можда понајбоље очуван објекат у тој целини турски амам, један од најстаријих у Србији који је одмах по освајању Голупца саградио Коџа Мехмед паша, велики турски војсковођа, заштитиник научника и песник.

Имамо срећу што смо ми народ непослушан и што наредба кнеза Милоша да се поруше сви турски објекти, није извршена, скинут је само кров, и што је каменолом прекопута тврђаве захтевао да се поравна Подграђе и преко амама је био бетонски хангар који га је сачувао. Постоје планови да се амам обнови што би била лепа допуна савременом Визиторском центру где можемо да попијемо еспресо, а овде би било дивно да попијемо шербет, рекла је Бунарџић.

Голубачка тврђава је препознатљива и по Донжон кули коју Феликс Каниц назива Шешир кулом због њеног облика.

Везане су разне легенде за Донжон кулу због њеног облика. Колико год да је грађена као последња одступница и последња одбрана где се повлачи посада када је све освојено, морамо се потридити да она буде доступна свима, јер је поглед са ње на Дунав и Ђердап јединствен доживљај, истакла је Бунарџић, археолог у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Бунарџић за крај наглашава да је Голубачка тврђава, уз Белог анђела из манастира Милешева, Студеницу и скулптуре из Лепенског вира, знак Србије и да предстоји изазов како тврђаву која је грађена да буде недоступна и неосвојива, учинити је доступном сваком туристи.

EUR/RSD 118.1074
Најновије вести