Освајали су је, кроз њу прошли и остали да живе разни народи што због одличног стратешког положаја и раскршћа путева, што због плодне равнице и богатих ловишта. Мешовито становништво војвођанског Потисја, које чине Срби, Мађари, Словаци, Румуни и Роми утицало је на богату културу, обичаје, архитектуру, па и гастрономску понуду. У централном делу Потисја, у срцу непрегледне војвођанске равнице, налази се Бечеј, типична пољопривредна панонска варош, али и значајан културни центар региона јер су у граду и његовој околини очувани дворци богатих војвођанских породица, цркве неколико верских заједница, као и куће сељака.
Према археолошким налазима тај предео је био насељен још у праисторији, а први писани запис о Бечеју потиче из 1091. године. О томе сведочи и Арачка црква која се налази у атару између Новог Бечеја и Новог Милошева уздижучи се чврсто међу непрегледним пољима сунцокрета. Основа цркве као и распоред просторија карактеристичан је за фрањевачке цркве, романоготичког стила, сазидана од тесаног камена, мермера и опеке, па се предпоставља да је грађена крајем 12. или почетком 13. века.
Према речима директора Туристичке организације Нови Бечеј Саше Дујина Арача је једна од топ дестинација Новог Бечеја, пре свега јер о том месту постоје бројне легенде попут оне да се краљ Ричард Лавље Срце, након Трећег крсташког похода, ту склонио како би се опоравио од пута и лечио блатом из Специјалног резервата „Слано копово“ као и да то место зрачи посебном, необјашњивом енергијом.
- Иако је пут неприступачан то не спречава бројне туристе из свих крајева наше земље, па и региона да посете ово здање – објашњава Дујин. – На овом месту је некад било трговише, док је на пољима око цркве током археолиошких ископавања пронађено насеље. Црква је током векова пљачкана, оштећивана и обнављана, била у поседу деспота Стефана Лазаревића, потом деспота Ђурађа Бранковића, да би је око 1550. године Турци спалили, срушили и претворили је у коњушницу и од тада је нажалост нико више није обнављао.
У оквиру Програма прекограничне сарадње Интеррег – ИПА Мађарска –Србија, у току је завршетак пројекта „Интегрисани развој природног и културног туризма у региону Тисе”- ИДЕНТИС, који се од 1. маја 2018 спроводио у више фаза, а чији је носилац у Србији била Туристичка организација Војводине. Укупна вредност пројекта је 249.709,70 евра, од чега Европска унија суфинансира 85% трошкова. Основна идеја Туристичке организације Војводине и мађарских партнера из Жупаније Чонград била је да се у региону Потисја заједнички дефинишу производи и услуге из области туризма које ће у наредном периоду бити заједнички промовисане и брендиране.
- Пројекат има за циљ унапређење заједничке туристичке понуде у прекограничном региону, повећање броја посета природним и културним туристичким дестинацијама у региону Тисе, што ће довести до повећања броја туриста и ноћења, као и прихода у туристичком сектору и услужној делатности. Један од приоритета пројекта је био израда заједничког стратешког документа, који ће дефинисати даље кораке и акције у вези са развојем заједничких туристичких услуга у прекограничном региону – каже Милица Шушњић из Туристичке организације Војводине.
Са циљем да јавност што више сазна о туристичком потенцијалу Потисја, у претходних петнаестак дана, две групе новинара су обишле двадесетак интересантних локација почевши од Палића, па све до Новог Бечеја. Током ова два промо путовања, новинарске екипе су могле да се увере да Кањижа, Сента, Ада, Мол и оба Бечеја имају шта да понуде туристима, али да своје бисере имају и мала места попут Ечке, Малих Пијаца, Сланог копова, Трешњевца, Мокрина…
Према речима Милице Шушњић, пројекат је фокусиран на решавање постојећег проблема, недостатка заједничке туристичке понуде, пре свега прекограничних туристичких рута, које могу покренути промоцију ове области и бити генератор развоја туризма у региону.
- Захваљујући великом броју пројектних активности које су реализоване и на основу заједничке анализе партнера, дефинисане су руте сеоског туризма, затим посебан сегмент је велнес и спа, а посебно ће бити промовисане руте активног и еко туризма, као и кулурног и индустријског наслеђа – наводи Милица Шушњић и додаје да су на сајту www.identisonline.com, као и друштвеним мрежама Фејсбук и Инстаграм текстуално и визуелно кроз фотографије и видео материјал, обрађене најважније туристичке локације у Потиском региону Војводине и у Чонград Жупанији.
Како каже Дујин последњих неколико година ствари су се помериле с мртве тачке јер Туристичка организација Новог Бечеја заједно с Удружењем грађана „Арач 95“ организује пикник, спортско - витешке игре и симулације средњовековних битки.
Обично се у сваком месту које жели да развије туризам може посетити етно кућа. Општина Нови Бечеј је уз помоћ донација адаптирала кућу породице Главаш у Врањеву, како би посетиоцима дочарала дом богате грађанске породице подигнуте почетком 19. века. Према речима Саше Дујина Владимир Главаш је био добротвор који је сву имовину оставио Српској православној цркви и толико богат да се чак причало да је једне године Матици српској дао већи прилог од Лазара Дунђерског, који је важио за најбогатијег Србина у Хабзбуршкој монархији.
Главна туристичка атракција Бечеја је замак “Фантаст” који је подигао Богдан Дунђерски 1925. године и назвао га по свом омиљеном коњу, а окружује га парк у којем се налази ергела и капела посвећена Светом Ђорђу. Фреске на зиду и мозаик над улазом је дело академског сликара Уроша Предића, док је иконостас у капели нажалост пре неколико година опљачкан.
Још један аристократски бисер је Каштел Ечка који је саградила богата породица Лазар у енглеском стилу, а на његовом свечаном отварању 29. августа 1820. године свирао је чивени мађарски композитор и пијаниста Франц Лист. Данас то старо здање је реновирано и претворено у хотел где гости могу да уживају у аутентичном амбијенту имућних војвођанских породица...
Кроз Бечеј протиче мирна и питома Тиса, која је пуна могућности за развој туризма Потисја пошто дели Банат и Бачку, а спаја Војводину с Мађарском и Румунијом. Осим тога, има велики ловни и риболовни потенцијал, а у резерватима природе се многу наћи ретке и необичне биљне и животињске врсте. Поред бројних чарди крај Тисе идеалних за одмор, Специјални резерват природе „Царска бара“ простире се на 4.726 хектара и представља водених екосистема проткан рекама, каналима, језерима, барама и мочварама, па љубитељима природе нуди незаборавну туру кроз војвођански Амазон. Како се резерват налази на средњоевропском сеобеном путу птица селица, чак 380 врста слеће у Царску бару како би предахнуло на путу до Африке. Поред тога, то је станиште за свих десет врста чапљи које се могу наћи у Европи, као и за још око 500 биљних врста, више од 230 разних птица и 20 риба, као и 30 врста сисара ретких за ово подручје. У границама Резервата је рибарско подручје „Мали Бегеј” намењено за спортско-рекреативни риболов, а на Рибарском газдинству „Ечка” АД налази се природно језеро „Јоца” за љубитеље спортског риболова.
Текст и фото: Силвиа Ковач
