Прво су то били Шанел костими и левиске, а данас су Гучи патике и Баленсиага јакне.
У оба случаја, роботи модним кућама омогућавају флексибилност и више марже што је и више него довољно да размисле о повратку производње с Далеког истока поново у своје двориште.
Гучи је управо из тог разлога недавно покренуо свој АртЛеб, ново постројење за иновацију, развој и производњу модних додатака, развијање прототипа и тестирање материјала.
Ту је настао и Reingenious, робот за производњу обуће који би према проценама у Гучију, у скорој будућности сам могао да произведе до 35 одсто њихове годишње производње патика.
Тако италијанска модна кућа планира да скрати време производње и омогући бољу контролу над иновацијама чији је успех до сада у великој мери зависио од способностима спољних добављача.
Остаје питање да ли то значи да ће роботи ускоро у потпуности замиенити људски рад у производњи модне индустрије... Да ли ће за коју годину модна индустрија „запослити“ и роботе способне да направе и нешто пуно деликатније, попут ручно украшаваних тоалета или аксесоара?