У наш град и на ове просторе доноси нови вид уметничког изражавања и прегршт јединствених дела богатог колорита, рађених техником папирног филиграна – све обликовано рукама. При спајању наизглед неспојивог, прва инспирација била јој је америчка уметница Лиса Нилсон, која обрађује област медицине и ради посебном техником, са чијим се радовима Викторија сусрела у време студија у Америци.
- Тада нисам ни помишљала да ћу једнога дана ја за свој рад одабрати управо ту технику – сећа се Викторија Јанић. - При повратку у Србију дуго сам тражила своје место под небом, а код нас је, нажалост, са запослењем ситуација таква каква јесте. Радила сам у банкарству, а онда су ме, заједно са већим бројем људи, отпустили. Тада сам размислила и рекла себи да нисам неспособна, сетила сам се Лисе Нилсон и њене технике, одредила концепт, проверила шта ми је потребно... Желела сам сама да стекнем свој идентитет, унесем нешто ново и иновативно. Јесам остварена, имам каријеру иза себе, али немам уметничко искуство, градим га тек сад. Две године сам посветила истраживању, а све ми је ишло са лакоћом, што сам осетила као знак да треба да наставим у том смеру. Користећи папирни филигран, уникатно дизајнирам 3Д минијатурне предмете, апстракцију, цвеће, животиње и сличне мотиве потребне за композицију дела, коју потом инсталирам у офарбану кутију липовог дрвета и урамим у стакло.
Интересовање и љубав према уметности Викторија гаји од детињства, а за себе каже да је вештину рада рукама наследила од родитеља, чији су послови и склоности захтевали педантност, прецизност и смисао за детаље. Од детињства непрестано нешто ствара, а као тинејyерка сама је научила да шије, куповала је часопис “Бурда” и кројила. Искористивши стечено знање и образовање, спаја математику и уметност, а њен избор је математичар Фибоначи.
- Златни пресек и Фибоначијеви бројеви инспирисали су велике умове кроз историју и даровали су нам нека од најлепших уметничких дела у којима данас уживамо, а његове спирале и секвенце употребила сам у својим радовима – објашњава Викторија. - О Фибоначију деца уче у основној школи, а ја првенствено стварам за децу и своје радове видим у дечјим просторима. Верујем да она имају фотографско памћење и кад виде нешто, остаје им у сећању. Приказујем доста цвећа и животиња, све што сматрам да ће заинтригирати дечји ум, а колоритом у својим делима желим да их привучем и подстакнем на размишљање. Нисам имала ту срећу да се остварим као мајка, бог нам нешто подари, а нешто одузме, ја сам у овоме нашла сатисфакцију и биће ми драго ако својим радовима остварим мисију да усрећим дечја срца. Жеља ми је да им на свој начин представим праве вредности.
Викторија Јанић је у мају имала изузетно успешну прву самосталну изложбу “Уметност папирног филиграна, скулптуре и инсталације – Математика, уметност и искуство”. Желела је да све крене из Новог Сада, међутим изложби је од 27. априла до 11. маја врата отворила општина Беочин у просторијама Центра за културу, спорт и туризам. Квалитет њених дела убрзо је препознат, те је већ од 7. јуна изложба отворена у Привредној комори Војводине и могуће ју је погледати до 1. августа.
- На изложби сам чула занимљиве коментаре оних који ме дуго познају: “Па ти искачеш из ових слика, као да си кроз њих књигу написала!” – открива Викторија. - Ја сам реалиста и волим да прикажем ствари какве јесу, да буду препознатљиве, то је мој правац. Уједно сам и традиционалиста, те су се међу мојим делима морали наћи “Петроварадински сат”, јер живим у Петроварадину, али и “Манастир Грачаница”.
„Лицидерско срце“, „Морски свет“, „Лабудови“, „Сунчев систем“, „Кибиц фенстер – љубичице у прозору“, „Пчелињи плес“, „Зумбули“, „Лубенице“, „Шумска симфонија“, „Петроварадински сат“, „Манастир Грачаница“... – шаролик је свет тих уникатних дела. Сунцокрет је један од омиљених мотива ове самосталне визуелне уметнице, те се често појављује у њеним радовима, у којима је и доста психологије. Ради претежно веће формате да би, како објашњава, техника папирног филиграна дошла до изражаја, али све величине, у зависности од жеља, долазе у обзир.
- Мали радови јесу симпатични и то може да буде вид знака пажње, али кад осмишљам композицију, некако је увек видим на већој површини, јер заиста су другачији и ефекат и доживљај – потврђује Викторија Јанић. - У почетку сам радила мале формате, моји први радови су дела „Маца и мачор – хипноза једне љубави“, „Лубенице“ и „Паун“. Да бисте разумели мене и мој рад, потребно је схватити симболику и повезати је са са мојим животним искуством, међутим, оно није само моје. Паун је симбол поноса, лубеницама сам се изузетно радовала у детињству. Много људи може да се поистовети, јер и други су у раној младости, рецимо, имали љубав, волели цвеће и воће, некога изгубили... И на тај начин могу да изазовем емоцију код посматрача. Сунцокрет је један фасцинантан примерак Фибоначијевог низа, а и сама сам фасцинирана тим цветом. Одабрала сам тему Фибоначија и природе. Моја интересовања су заиста широка, волим и грчку митологију, археологију, архитектуру... Фибоначи ће увек бити ту, само ће се теме смењивати.
Б. Павковић
Фото: Приватна архива
