Ти континенти су, према речима научника са Универзитата Монаш у Мелбурну, “живели брзо и кратко”, али су зато створили основе за формирање нових постојанијих континената, из којих су настале тектонске плоче.
"Резултати нашег истраживања доводе до закључка да су континенти били слаби и склони уништењу у њиховом ''детињству'' пре четири до 4,5 милијарде година, након чега су се постепено мењали и постајали чвршћи у наредних милијарду година како би формирали основу за модерне континенте'''', изјавио је Фабио Капитанио, вођа тима научника са аустралијског универзитета.
Током стотина милиона година континенти су били мање-више стабилни, али су се померали због низа тектонских активности, формирајући различите облике, међу којима и некадашњи суперконтинент Пангеу, наводи се у истраживању објављеном у стручном часопису “Нејчер'''' (Натуре).
Изглед ”пазла” континената пре неколико стотина милиона година сличан је и данашњој "слагалици", али је врло мало информација о томе како су изгледали континенти у раној историји наше планете.
Да би проучили тај рани период историје научници су користили компјутере како би створили приказ интеракција стена и магме у земљиној кори и испод ње.
Научници претпостављају да је температура унутрашњости Земље била три до четири пута већа у њеним раним данима, у време Хадајка, пре Архаика.
Земљина кора је у доба Хадајка била знатно топлија, али и тања, тако да су се континенти лако цепали и понови бивали прекривани вулканском магмом.
Нови континенти би потом настајали из магме која је прекривала претходно потопљене континенте.
До почетка Архаика, пре 2,5 до четири милијарде година, на крају Хадајка, већ се створила основа за данашње континенте.
У последњим деценијама двадесетог века геолози су идентификовали неколико стена из Хадајка на подручју западног Гренланда.
