Међутим иако је понуда све већа, кроз и између редова коментара испод тих најава се може прочитати како новогодишњи програм „није као некад“. Е сад, та категорија „некад“ прилично је растегљива у зависности од година оног ко коментарише, али се често говори о времену бивше Југословије (СФРЈ) када су цареви забаве новогодишњег програма били „Седморица младих“, трајни симбол бивше државе.
- Нисам сигуран да треба и да се могу правити озбиљна поређења „како је било и како је сад“ јер промениле су се државе, променила се технологија телевизије, али и публика, односно оно што она тражи и једноставно данас је у понуди оно што одговара овом времену – каже Јова Радовановић, музичар и комичар и један од чланова чувеног југословенског састава и додаје да је проблема било и онда и да их има сигурно и сада, али да су другачије природе.
- У наше време било је проблема техником коју је требало упарити и направити да све функционише и да може да се ради... Сада се тих проблема на телевизији вероватно више нико ни не сећа. Технологије нон стоп стижу нове, али утисак је да се сада са тиме претерује... Све шљашти, све трешти, све је неки бум-трас, обрни – окрени, а уствари ништа. Ви сада више не можете на телевизији видети крупне планове лица која и без текста говоре, односно све мање се ослања на оно основно – човека који доноси ту улогу, или презентује нешто или већ наступа на неки начин. Технологија сада то све покрива и зато све то уме да буде“ хладно“ , барем је то мој утисак – каже Јова Радовановић и додаје да прилично незахвално поредити време када су главне звезде ТВ програма били „Седморица младих“ и данашње јер се променило – све, али упркос томе сматра да би ансамбл са посвећеношћу какву су имали, успео и у данашњем шоу-бизнису.
- Мислим да та формула увек може да успе – уз осмех каже Јова - оно што се мени чини јесте да се некада радило са много више љубави и то се могло видети и на екрану. Наш циљ је био да испред телевизора окупимо читаву породицу макар на тих сат времена и пружмо им квалитетан програм и забаву. То би додуше данас теже ишло јер знамо у каквом нам је стању породица као институција, а померен систем вредности у целом друштву сигурно доприноси потражњи за забавним програмом какав преовлађује данас који опет додатно урушава систем вредности и тако у круг... – појашњава Јова и додаје да то није специфично само за нашу и бивше државе да већ је глобална појава.
Према његовим речима доста тога је и наметнуто, попут убрзаних живота, а како каже, људима је одузето време и онда се и све друго помера.
-Данас све мора брзо и нико нема времена и зато се све своди на џа-бу и у животу, а и када је телевизија питању. Наравно, не мислим да је сада све лоше и да нема квалитета. Напротив има га, али треба му дати више шансе. Можда је нама је пре 40 година било лакше да забавимо народ јер су људи били опуштенији и владала је другачија атмосфера и због тога је сада такође тешко поредити оно што је некад било забавно и прихватљиво и оно што је сад - наводи Јова.
Садржај забавног програма је драстично промењен последњих деценија и данас су на телевизији свакодневна појава неке ствари које су до не тако давно биле незамисливе.
- Појављују се све бруталнији садржаји. Мислим да сам за све године рада имао само једну псовку у неком свом програму, а и то се нешто баш потрефило за крај те приче, а данас нико неће да се насмеје док се не опсује, а онда иду и „теже“ ствари од псовки- сликовито говори Јова о једној од осетних разлика.
Према његовим речима, некада се пазило на сваку реч и све је морало да буде уклопљено и додаје да је мало шта било спонтано чак и када је деловало тако...
-То је био један озбиљан приступ зезању јер једино се тако могло радити и остати на сцени, а иако данас ту важе другачија правила, ја ћу увек саветовати да се ради темељно и да се прате сопствени инстикти јер то увек на крају мора да да резултат – поручује Јова .
Много снажније од свих новинарских питања, Јову је неколико деценија уназад вратио телефонски позив који је примио током разговора са екипом „Дневника“, када му је саопштено да је преминуо познати глумац Божидар Боле Стошић, чији је брат Љубиша Стошић (1942-2014) био члан „Седморице младих“.
Нико Перковић
