Према најновијем истраживању, мистериозна магла највероватније је била узрокована ерупцијом вулкана на Исланду.
Ерупција је засула пепелом велики део северне полулопте, а онда су уследиле још две велике ерупције, у 540. и 547. години.
Након тога, појавила се куга.
Снег који је тада пао на територији данашње Кине изазвао је велику глад пошто су уништени усеви, па је и током наредних неколико година била несташица хлеба.
Летња температура пала је за 1,5 до 2,5 степени Целзијусових и све до 640. године није било побољшања.
У данашњој Европи 536. година, тврди Мекормик, била је "почетак једног од најтежих периода за живот".
Међутим, Меккормикова тврдња у супротности је са неким другим хсторичарима који тврде да је најтежа била 1349. година, када је куга похарала Европу.
Део историчара као најтежу годину у историји човечанства наводи 1918., када је шпанска грозница убила до 100 милиона људи, наводе научни портали, преноси регионална Н1 тв.
Кајли Харпер, историчар средњовековне и римске историје са Универзитета Оклахома, наводи да је "запис" катастрофа који је откривен у леду глечера омогућио разумјевање ланчане повезаности људских и природних узрока који су довели до пада Римског царства.
