Како јавља портал Индекс.хр позивајући се на Далмацију Данас овог лета је забележен велик број стршљена уз далматинску обалу, на острвима, али и у залеђу.
Стршљенови праве своја гнезда где стигну: у вртовима, окућницама, поткровљима, гаражама, а понекад и у самим кућама.
Божидар Жуљевић, председник триљског Удружења пчелара, потврдио је да је ситуација опасна.
"Како поседујем комплетно заштитно одело, људи ме већ свакодневно зовну. На пример, данас смо по позиву ушли у кућу у Биску. Био сам у пратњи локалних ватрогасаца, али у саму просторију где се налазило гнездо дугачко око 80 центиметара ушао сам сам. Верујте, није нимало лако ући у просторију са око 1.000 стршљена, никада не знате хоће ли вам се који провући кроз ногавицу. Каже се да три убода стршљена имају учинак угриза поскока. Лопатом сам разорио гнијездо, али тек након што сам спрејем добро третирао целу просторију", испричао је Жуљевић у разговору за Далмација Данас.
Пчелар наводи како је због гнезда стршљена интервенисао широм Цетинске крајине, али да тако екстреман случај још није доживио.
"Тешко је то описати. Нема јединке која је краћа од 3 центиметра. Пре неколико дана исто сам ушао у једну кућу у којој су стршљени ''окупирали'' прозор и уболи човека у главу", рекао је Жуљевић и додао да стршљени не представљају опасност само за људе, него и за пчеле.
"Догађају се велики напади на пчелиње заједнице и настају огромне штете. Нејаке заједнице пчела не могу да се одбране од таквих напада стршљена и бивају уништене до краја. Иначе, пчела се не може супротставити стршљену појединачно, али се ипак знају одбранити на начин да пуно пчела у потпуности окружи стршљена и онда га дословно скухају температуром својих тијела јер могу поднијети вишу температуру од тог нападача", навео је Жуљевић саветујући све оне који имају проблем са стршљеновима да гнезда не уклањању сами, него да позову у помоћ ватрогасце.
