Нинине мустре: Буди као вода

Овај наслов је цитат који се често појављује на друштвеним мрежама, а воле да га говоре и људи који схватају, или бар мисле да схватају шта је аутор тиме хтео да каже.
nina martinovic
Фото: Dnevnik.rs

Брус Ли је власник овога цитата, и јако сам му захвална, јер га се сетим скоро сваки пут када се запитам на који начин да решим неку ситуацију. Буди као вода, појави се одговор ниоткуда. Некад му се обрадујем, а некад ме и разљути. Ја тражим решење, а живот ми у облику идеје у глави, пошаље загонетку. Доживим понекад то као неку зен причу, једну од оних које су толико једноставне, да наш компликацији склон ум, не уме да је разуме. Толико је једноставно да је неприхватљиво.

Делим ово са вама, јер ми се чини да почињем да капирам суштину те поруке. Рекла бих да је прилагођавање у основи. Прилагођавање у циљу напредовања. Ово је позив да и поред околности које нам наизглед не иду на руку, потражимо начине како да их употребимо како бисмо наставили пут којим смо одабрали да идемо. Шта год да јој ставите као препреку, вода тече, цури, капље, провлачи се, вијуга, поскакује, сурвава се или надире, али не посустаје. Вода не зна за одустајање. Вода нам поручује да само пратимо сопствену природу, да пратимо свој осећај. Отвор или пукотина ће да се појави, ма каква да је препрека, и наставићемо свој замишљени пут.

Можда нећемо ићи баш онуда куда смо замислили, можда ћемо некад ићи брже, некад спорије, али нећемо никада бити заустављени, ако останемо верни ономе што је наша природа. А природа воде је да тече, као што је човекова да се креће. При томе не мислим само на физичко кретање, него и оно унутрашње, сопствено кретање и напредовање. Можемо да попримимо облик окружења, можемо да се прилагодимо, можемо неко време и да се примиримо, али ако постоји и минимална подршка природе, ако постоји и најмањи нагиб који подржава наш пут, и ми ћемо као и вода, потећи тим путем. Када наиђе на баш велику препреку, а у пуној је снази свог тока, вода ће се распрснути, распоредити сопствене снаге, а онда опет пронаћи пукотину, отвор или пролаз и природно наставити даље.

Најлепше од свега у вези са овом идејом да треба да будемо као вода јесте чињеница, да упорним током, вода успева да обликује простор кроз који пролази.

Препреке на које изнова наилазимо нису ту само да бисмо их на овај или онај начин савладавали. Добро је имати на уму и чињеницу да се и те препреке мењају, да их ми својим упорним протоком глачамо, и тако их себи прилагођавамо. Звучи као парадокс, док се ми прилагођавамо препрекама, ми те препреке прилагођавамо себи. Као нека романтична симбиоза. Мењамо се. Емоције су узбуркане, свет се стално мења. А ми, и само ми одлучујемо у ком правцу се мења. Одлучујемо својим свакодневним, ситним одлукама, како ћемо се носити са препрекама. Будимо као вода, и пијмо више воде. Озбиљно. Јако је важно да пијемо што више, по могућству чисте, свеже воде.

Нина Мартиновић Армбрустер

www.ninamartinovic.com

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести