Овај црвени див, како пише "Сајенс алерт", назван је СМСС Ј160540.18–144323.1 и има најнижи ниво гвожђа од било које звезде која је до сада анализирана у нашој галаксији.
То што има нижи ниво гвожђа значи да је реч о једној од најстаријих звезда у целом свемиру, која вероватно припада другој генерацији звезда насталих након Великог праска који се догодио пре 13,8 милијарди година.
"Ова невероватно анемична звезда, која је највероватније настала само неколико стотина милиона година након Великог птраска, има ниво гвожђа 1,5 милиона пута нижи од оног које има Сунце", рекао је астроном Томас Нордландер са Националног универзитета у Аустралији.
"То је као једна кап воде у олимпијском базену", додао је.
И то је начин на који се, подвукао је, одређује старост звезде, "пошто у раном периоду настанка свемира готово да није било метала".
Објашњава да су прве звезде биле примарно од водоника и хелијума, али и масивне, веома вруће и са веома кратким "животним веком". Те звезде спадају у такозвану Популацију ИИИ и додаје да их научници никад нису видели.
"Али можемо да уочимо звезде следеће генерације, међу које спада и новооткривена, које могу доста да нам испричају о изгледу првих звезда", објаснио је.
Астрономи, пише "Сајенс алерт", сматрају да је звезда која је дала гвожђе новоткривеној звезди СМШ Ј160540.18–144323.1, била релативно мале масе за рани свемир, само око 10 пута веће масе од Сунца, наводи Индеџ.хр, а преноси Б92.нет.
Али то је било довољно за стварање неутронске звезде и релативно мале супернове, при чему је дошло до стварања тежих елемената попут гвожда, које је онда апсорбовала звезда следеће генерације, односно у овом случају СМШ Ј160540.18–144323.1.
Наиме, овај црвени див врло вероватно спада међу прве чланове звезда друге генерације. А сада умире, односно, налази се на самом крају свог животног вела користећи последње трагове водоника пре него што пређе на фузију хелијума.
Ово међутим није било једино откриће последњих дана. Наиме, како преноси ЦНН, научници су поред ове најстарије звезде открили још 39 галаксија, које су настале током прве две милијарде година након настанка свемира, који је стар 13,7 милијарди година.
"Оне су за нас до сада биле невидиљиве", рекао је астроном Тао Ванг са Универзитета Токио и јапанске националне астрономске опсерваторије.
"Оно што је занимљиво је да су ови налази у контрадикцији са тренутним моделима за то раздобље космичке еволуције и помоћи ће нам при бољем схватању развоја свемира. Наиме, раније студије указују на постојање изузетно активних галаксија које формирају мноштво звезда у раном свемиру, али изгледа да је њихова популација прилично ограничена", истакао је, преноси ЦНН.
