Поред тога, могуће је да овај ген повећава шансу за дужи живот, објављено је јуче у научном часопису акта Неуропахологика, а пренела је холандска телевизија НОС.
Према информацијама објављеним у чланку, ово изузетно важно откриће доноси нове могућности у развоју лека за Алцхајмерову болест, али и друге облике деменције које се за сада не могу лечити.
Научници очекују да ће их откриће овог гена задуженог за регулацију система за чишћења мозга од отпада, довести корак ближе леку за Алћајмерову болест.
Истраживање које води клинички генетичар Хене Холстехе у УМЦ у Амстердаму обавља се над шеснаест различитих група популације у 60 истраживачких института у Европи и Северној и Јужној Америци.
Хене Холстеха позната је по свом генетском истраживању код особа старијих од 100 година, који су и у овом открићу имали важну улогу.
У једном од ранијих истраживања генетска варијанта Рс 72824905 доведена је у везу са заштитом од Алцхајмерове болести, али како је овај ген изузетно редак - тек једна од сто особа са европским прецима има овај ген - сада су анализирани подаци 53.000 особе из Европе и Северне Америке, чиме је повећан број особа са овим геном који су учествовали у истраживању.
Резултати истраживања су спектакуларни: особе са геном Рс 72824905 имају упола мању шансу да оболе од Алцхајмерове болести, фронтотемпоралне деменције и деменције са Левијевим телима (ДЛТ). Утицај овог гена на развој васкуларне деменције није обухваћен овим истраживањем.
Научници су се надали да новооткривени ген има заштитну улогу и у развијању Паркинсонове болести, мултипле склерозе и амиотрофичне латералне склерозе (АЛС), али то није случај.
Улога гена Рс 72824905 доводи се и у везу са дужим животом.
Особе са овим геном старије од 90 година, чији су подаци анализирани, живе у просеку годину дана дуже, али како је анализирана група релативно мала, није могуће искључити случајност.
Ипак, јединстена група особа старијих од 100 година, из истог истраживања, два пута чешће је у поседству овог гена. Један од носиоца гена, здрава жена од 104 године, поред новооткривеног гена, чак носи и два гена који код других пацијената изазивају изузетно брзу производњу штетних протеина у можданим ћелијма.
Носиоци та два гена често у млађем узрасту обољевају од деменције, док су стогодишњаци носиоци ових гена изузетно ретки.
Међутим, ген Рс 72824905 изгледа да има заштитну улогу у производњи овог протеина: код пацијената који имају проблема са памћењем али су и носиоци овог гена, процес производње штетних протеина у можданим ћелијама је знатно спорији. Управо због тога научници верују да ће открићем начина на који овај ген функционише, бити знатно ближе леку за Алћајмерову болест.
При облицима деменције које је истраживање обухватило, мождане ћелије одумиру услед производње штетних протеина у њима.
Иако још овек није познато на који тачно начин до тога долази, научници верују да је значајним делом узроковано чињеницом да систем за чишћење мозга од отпада са годинама све слабије функционише.
