„Кораци“ ових стабала у прашумама Централне и Јужне Америке су још један пример како стварност надмашује фикцију. Палме које ходају су стварне и полако се крећу својим коренима у потрази за бољом позицијом да досегну сунчеву светлост.
Током деценија је покретање ових стабала било тема расправе међу научницима. Године 2005. биолог Херардо Авалос, директор Центра за истраживање одрживог развоја Костарике, рекао је да су шетње дрвећа само мит, пошто им корење не омогућава покрет, а дебло је и даље на истом месту .
„Мислити да би палма заправо могла да прати промене сунчеве светлости и да се полако креће шумом... То је само мит уз помоћ којег туристички водичи забављају туристе“, рекао је Авалос за „Лајв сајенс“.
Међутим, 2015. године палеобиолог Петер Врсански са Института за науку о Земљи Братиславске академије наука тврдио је да је ову појаву сам уочио и забележио. Како је објаснио за Би-Би-Си, ова врста палме хода уз помоћ свог корења.
„Како земља еродира, socratea exorrhiza ствара ново и дугачко корење које тражи чврсто тло. Корење може досећи и до 20 метара. Након што се корење насели у новом тлу, дрво се нагиње према новом месту у процесу који може трајати до две године“, рекао је Врсански.
Старо корење такође излази из земље и креће се напред. На овај начин тражи сунчеву светлост и чвршће тло у трци за опстанак.
