Истраживања са америчког Националног института за математику и биолошку синтезу потврђују да птице памте индивидуе из свог јата, али и међусобне односе. Утврђено је да међу јединкама постоји однос који се може назвати пријатељством. Према речима биолога Елизабет Хобсон, гради се снажна веза између две животиње која при томе није мотивисана ни репродукцијом, нити потрагом за храном. Читава група папагаја наликује на школско одељење, у коме дете из минута у минут мења одлуку с ким ће проводити време, да ли жели да једе или одмара, игра се или учи.
Друштвени живот папагаја је много сложенији него што се чини на први поглед. Потрага за храном је папагаје учинила веома социјалним и интелигентним животињама. Тако су научили да се везују за своју групу, уз чију помоћ лакше налазе воће и семенке, који су им главни извор хране.
Исто је и када дођу у људску породицу. Везују се за све укућане, али највише за оног уз чију помоћ лакше дођу до хране, као и ко им посвећује највише пажње. Пошто људи проводе време на послу, папагаји се везују и за остале кућне љубимце, који постају предмет њиховог интересовања. Неретко их опонашају, производе исте звукове, а нису ретки ни случајеви да се спријатеље, јер једноставно воле друштво.
Како би дошли до хране, папагаји су унапредили свој друштвени живот, али и развили многе способности, као што је на пример коришћење алата.
На “Јутјубу” се тако могу погледати разни снимци папагаја широм света који једу сладолед кашиком. И ово их не чини посебним, шимпанзе у Београдском зоо врту лети највише воле када добију сладолед са посластицу, наравно са кашичицом. Међутим говор је особина која дуго интригира научни свет када је реч о папагајима, као и њихова дуговечност. Забележено је и да тигрице имају животни век по 20 година, а жако папагаји живе и по 80 година, што је дуже од неких сисара.
Маша Стакић
