Уочи самита Светска метеоролошка организација (WMO) објавила је нове податке о климатским променама, пренео је портал Индекс.хр.
Анализа Светске метеоролошке организације упозорава да је петогодишње раздобље од 2014. до 2019. било најтоплије у историји мерења.
У истом периоду значајно је порастао ниво мора, а рекорд је достигло и испуштање угљен диоксида (CO2).
WMO истиче да треба одмах интензивирати напоре за смањење испуштања тог гаса у атмосферу.
Извештај те организације синтеза је најновијих научних спознаја о узроцима и последицама невиђеног глобалног отопљења у последњих неколико година.
Глобалне температуре су од 1850. порасле за 1,1 Целзијусев степен, а само између 2011. и 2015. године за 0,2 степена.
Највише забрињава пораст нивоа мора што је резултат великог испуштања ЦО2.
Од 2015. до 2019. године у атмосферу је отишло 20 одсто више тог гаса у поређењу са претходним петогодишњим раздобљем.
Податак који вероватно највише забрињава је пораст нивоа мора који је од 1993. до данас просечно износио 3,2 милиметра годишње.
Но од маја 2014. до 2019. износио је 5 милиметара годишње.
Просек у 10-годишњем раздобљу од 2007. до 2016. износио је око 4,0 милиметра.
"Дизање нивоа мора је убрзано и забринути смо да би нагло отапање леда на Антарктику и на Гренланду могло јако погоршати ствари у будућности", рекао је главни секретар WMO Петери Талас.
Извештај, такође, упозорава на претње океанима јер више од 90 одсто вишка топлоте узрокованог климатским променама завршава у води. Анализа WMO-а показује да су океани у 2018. били најтоплији у историји мерења.
Према студији, где год да се погледа, прича је иста: глобално отопљење узроковано људским деловањем утиче на опсег и интензитет екстремних временских догадаја као што су топлиотни удари и шумски пожари.
Циљ изестаја WMO је информисање учесника климатског самита УН који се сутра одржава у Њујорку.
