Овај сисар смањује током зарона и потраге за храном активности рада срца на само неколико откуцаја у минути, а научници су по први пут успели то да и забележе.
Помоћу електрокардиографа причврженог на тело плавог кита, први пут у историји измерена је брзина откуцаја рада срца плавог кита кад зарони у потрази за храном и потврђено је да кит има само неколико откуцаја у минути. Најмањи забележени број откуцаја при зарону износио је два, а највећи, након што је кит исливао на површину како би удахнуо ваздух, 37 откуцаја у минути, преноси “Ројтерс”.
Научници су прикупили око девет сати података, а електрокардиограф су причврстили на тело одраслог мужјака дугог око 22 метра који живи у заливу Монтереј, крај обале Калифорније.
У току зарона у потрази за храном, кит је имао изразито низак број откуцаја у минути, од четири до осам, а понекад само два. Када је кит изронио, научници су измерили да му се брзина откуцаја срца у минути повећала на 25 до 37 откуцаја.
За разлику од људи, којима је број откуцаја у стању мировања од 60 до 100 откуцаја, док током напора или вежбања број може да се повећа и до 200 откуцаја у минути, плави кит је у стању да скоро потпуно “умири” срце.
Биолог Yереми Голдбоген са Станфорд универизета каже да је плави кит највећа животиња која фасцинира биологе годинама уназад.
Познато је да што је животиња већа, брзина откуцаја срца је мања. На тај начин се умањује количина посла које срце обавља у току дистрибуције крви у телу.
Најмањи сисари, ровке, броје и више од стотину откуцаја у минути.
Плави китови се хране ситним пленом, упркос својој величини. У устима филтрирају велике количине воде и издвајају храну попут планктонских ракова и других зоопланктона.
Откако је лов на китове забрањен и даље се не зна са сигурношћу да ли је популација у порасту. Процењује се да се на Антарктику сваке године повећа бројност популације за 7,3 одсто. Претпоставља се да су исландске и калифорнијске популације такође у порасту.
Бројност целокупне светске популације плавих китова износи око 10.000, али је то тешко израчунати. Према IUCN црвеној листи, плави кит је угрожена врста. Највећа позната популација налази се у североисточном Пацифику, од Аљаске до Коста Рике и броји око 2.000 примерака. Најчешће се могу видети лети око Калифорније, где је и измерена студија откуцаја срца у минути при зарону. Забележени су и ретки примери који стигну до крајњих делова Јапана. купна популација северноатлантских плавих китова је између 600 и 1.500 јединки.
Овај сисар је до почетка двадесетога века настањивао све океане широм света. Четрдесетих година прошлог века људи су почели да их лове до истребљења. До 2002. године процењено је да их има од 5.000 до 12.000 на целом свету. Пре почетка ловљена плавих китова на Антарктику се процењује да је живело око 239.000 јединки, али данас их је свега 2.000 у североисточном Пацифику, Антарктичком и Индијском океану. Постоје још две групе у северном Атлантику и још две на јужној хемисфери.
