Централна прослава почела је отварањем ретроспективне изложбе у 19 часова – на којој су посетиоци могли да виде фотографије које сведоче о традицији, поклоне, које је редакција добијала од гледалаца, као што су ручни радови, уметничке слике, везови, лицидерска срца – и промоцијом монографије „Златни јубилеј наших ТВ емисија” Нандора Картага, уредника у пензији, доајена мађарског телевизијског новинарства на овим просторима, а уједно и стручног консултанта овог пројекта.
У 20 часова је почео пренос Свечане емисије на другом ТВ програму и преко интернет странице РТВ. Кроз 50 година програма, присутне су, по деценијама стваралаштва, провели некадашњи и садашњи новинари и водитељи редакције на мађарском, а међу гостима су биле бројне познате личности које су себе уградиле у темеље РТВ Војводине и у њој започели или остварили своје каријере. Са новинарима су разговарали редитељ Карољ Вичек, политичари Андраш Агоштон и Анамариј Вичек, спортски новинар Ендре Бурањ, некадашњи уредници Бела Корпа и Бодиш Габор, Михаљ Чаки, Оскар Панди, Шили Жолтан, судија Уставног суда др Тамаш Корхец, психолог Менђан Илдико, Ђезе Боснаи некадашњи уредник Бразде, некадашњи новинар из области пољопривреде Ендре Деак, глумац Новосадског позоришта Иштван Кереши, каратисткиња и млада новинарка Ализ Кадар, професор Филозофског факултета у Новом Саду и заменик шефа катедре Хунгарологије др Харгита Хорват Футо.
О преносима божићних и ускршњих служби „Urbi et orbi” из Ватикана и другим садржајима сличне тематике, говорио је свештеник др Карољ Хармат. Програм су увеличале примадона опере Српског народног позоришта у Новом Саду Вера Ковач-Виткаи и њена ћерка, такође оперска дива, али и професор на Музичком одсеку Академије уметности у Новом Саду др Агота Кучера Виткаи, уз пратњу пијанисте Давида Клема. Наступио је и женски трио „Цурлyо”, затим Дора Борсос уз клавирску пратњу Давида Клема.
Укључиле су се и колеге из суботичког студија РТВ, а пред крај манифестације, окупљенима су се кратко обратили одговорни уредник програма на мађарском језику Арон Сакач, заменик генералног директора РТВ Војводине Јожеф Клем и уредник другог програма Атила Мартон.
Јожеф Клем, заменик генералног директора РТВ Војводине, подсетио да је РТВ Војводине обележила значајне јубилеје у 2017. години – 50 година од оснивања Студија М и Великог тамбурашког оркестра РТВ – а да је 2018. година, поред пола века програма на мађарском језику, такође 60. годишњица од формирања забавног оркестра, који нажалост више не постоји. Као запослени РТВ Војводине већ 41 годину, Клем је истакао серијал од 15 епизода на српском и мађарском, о историјату рада Редакције на мађарском језику, којим се одаје почаст људима који су себе уградили у темеље РТВ Војводине.
Уредник програма на мађарском језику Арон Сакач, истакао је да ће јубилеју такође, бити посвећене и две специјалне емисије. Рекао је да старије колеге причају о том златном добу редакције, када је стотину људи радило посао, који данас ради четири пута мање запослених. Сакач је још нагласио колико је значајна директна комуникација са публиком, јер је важно да програм буде у складу са жељама и укусом гледалаца, а не запослених.
Уредник другог програма на мађарском језику Атила Мартон, у први план је истакао гледаност канала, који је у порасту. Мартон је нагласио да новинари редакције редакције на мађарском настоје да буду стубови информисања на мађарском језику у Србији и Војводини и да су истраживања програма показала да мађарска популација у Војводини најчешће гледа РТВ Војводине на мађарском језику, да су те емисије убедљиво најгледаније. – У поређењу са каналима из Мађарске, ми смо у врху гледаности- рекао је Мартон.
Прослава је затворена песмом о златном јубилеју, коју су отпевали чланови Редакције програма на мађарском, уз малу помоћ гостију – глумаца Новосадског позоришта и професионалних музичара.
У организацији и реализацији овог великог пројекта учествовала је цела Редакција програма на мађарском језику, под диригентском палицом Хајналке Буда, дугогодишње уреднице редакције на мађарском и добитницом престижне награде „Славуј Хаџић“ за 2017. годину.
С. М.
