Притом чак 58 процената грађана Србије тврди да у Бога верује са апсолутном сигурношћу, по чему смо на изразито високом шестом месту, али се истовремено свакодневно моли само 27 посто њих, док верске службе макар једном месечно похађа свега 19 одсто, по чему смо знатно ниже рангирани од многих других европских земаља.
Примера ради, Босна и Херцеговина је друга у европи у категорији “важност религије” и 54 одсто њихових житеља каже да је религија врло важна у њиховим животима, док су мало испод њих Хрвати, којих 42 посто религију усматра веома важном у животу, али су они притом у својој вери некако најдоследнији те се у истим процентима и моле и одлазе сваког дана у цркву.
Како је објавила balkans.aljazeera.net, религиозност је у овом истраживању дефинисана кроз четири категорије: важност религије, похађање верских служби, учесталост молитве и вера у Бога. Као високо религиозна дефинисана је свака одрасла особа која има висок скор у најмање две од четири наведене категорије, а да притом нема низак скор ни на једној од осталих. Ако нека особа има низак ниво религиозности на само једној од категорија, а врло висок на преостале три, онда се и даље сматра “високо религозном” особом.
Користећи се овом комбинованом методом, уочено је да су држављани централне источне Европе склонији високој религиозности.
У Јерменији и Грчкој је отприлике половина испитаних класификована као високо религиозна. С друге стране, тек свака десета особа у Данској, Шведској и Уједињеном Краљевству може се сматрати високо религиозном.
Слична је ситуација и ако погледамо појединачне категорије религиозности – у централној и источној Европи религија је важнија, људи више похађају верске службе, чешће се моле и у већој мери вјерују у Бога са апсолутном сигурношћу. Али постоје и одступања у земљама западне Европе – 37 одсто Португалаца је високо религиозно, што је знатно одступање од просека у околним земљама.
Погледајте комплетну мапу религиозности у европским државама
Истраживањем су обухваћене и три државе ужег региона – Хрватска, Србија и Босна и Херцеговина. У Босни и Херцеговини готово половина спада у групу високо религиозних (46 одсто), у Хрватској 44 одсто, а у Србији 32 одсто.
Погледамо ли појединачне категорије религиозности, видимо да су државе нашег региона углавном у самом врху листе. Босна и Херцеговина друга је у категорији “важност религије” – 54 одсто каже да је религија врло важна у њиховим животима и у овоме су једино Грци имали већи проценат – 55 одсто. Хрватска је на шестом месту са 42 одсто, а Србија на деветом, са 34 одсто, пише портал Ал Јазеера Балканс.
Занимљиво је да су се на самом дну (или врху, у зависности од тачке гледишта) листе религиозности нашли Естонци, где је високо религиозно једва седам одсто становништва. Следе Данска и Чешка са осам посто религиозности, те Шведска и Белгија где само 10 процената грађана религију сматра битном у својим свакодневним животима.
У Хрватској 40 одсто испитаних је рекло да похађа верске службе најмање једном мјесечно и по томе су Хрвати на четвртом месту у Европи, иза Пољске, Румуније и Италије. У БиХ свака трећа особа (35 одсто) похађа верске службе на месечном ниовоу, а у Србији свака пета (19 одсто).
И по учесталости молитве Хрватска је прва у регији – 40 одсто Хрвата рекло је да се моли сваки дан и на четвртом су месту, иза Молдавије, Јерменија и Румуније. У БиХ, 32 одсто каже да се свакодневно моле, а у Србији 27 одсто. Две трећине људи у БиХ (66 одсто) каже да верује у Бога са апсолутном сигурношћу. Испред њих су само још Јеменија (79 одсто) и Грузија (73 одсто). У Србији 59 одсто људи верује у Бога са апсолутном сигурношћу. Сличан је проценат и у Хрватској – 57 одсто.
Е. Д.
