Научници су установили да највећи сисар, плави кит, који може да досегне дужину од 30 метара и тежину 200 тона, смањује током зарона и потраге за храном брзину активности срца на само неколико откуцаја у минути.
Најмањи број забележених откуцаја у зарону био је два, а највећи је (након што се вратио на површину океана да би удисао ваздух) 37 откуцаја у минути, пише Ројтерс.
"Плави кит је највећа животиња и фасцинира биологе већ низ година", рекао је биолог Џереми Голдбоген са Универзитета Станфорд.
Оупштено говорећи, што је животиња већа, то је брзина откуцаја срца нижа. Тако се минимизира количина посла које срце обавља у току дистрибуције крви у телу. Код људи, срце у стању мировања куца у распону од око 60 до 100 откуцаја у минути, а током напора или вежбања и око 200 откуцаја у минути. Најмањи сисари, ровке, имају и више од сто откуцаја у минути.
Научници су прикупили око девет сати података, а електрокардиограф су причврстили на одраслог мужјака дугог око 22 метра који се налазио у заливу Монтереј, крај обале Калифорније.
Плави китову, упркос огромној величини, хране се ситним пленом. У устима филтрирају векике количине воде и издвајају плен попут планктонских ракова и других зоопланктона.
У току зарона у потрази за храном кит је имао изразито низак број откуцаја срца; обично од четири до осам откуцаја у минути, а понекад само два. Након што је поновно дошао на површину, брзина откуцаја му се повећала на 25 до 37 откуцаја у минути, преноси индекс.хр.
