Више од две петине (43 одсто) испитаника верује да ће 2021. година бити боља од протеклих годину дана, 24 одсто очекује да ће бити лошија, а 26 одсто да ће остати иста ситуација.
Грађани Србије су песимистичнији у односу на глобални просек, као и у односу на неке земље у окружењу - па тако мање од четвртине, то јест 23 одсто грађана Србије очекује бољу 2021. годину, 36 одсто очекује лошију, а 39 одсто сматра да се ситуација неће променити.
Када је реч о економији у 2021. години 46 одсто испитаника, верује да ће 2021. година бити година економских потешкоћа, а само 25 одсто верује да ће бити година економског просперитета.
Глобално, грађани Европске уније покрећу овај песимизам, пошто пандемија у многим земљама ЕУ не показује знаке да је под контролом, па 63 одсто верује да ће следећа година бити година економских потешкоћа.
Грађани Србије њих 53 одсто верује да ће 2021. година бити година економских потешкоћа, а само 15 одсто сматра да ће бити година економског просперитета.
Овај песимизам је, када је реч о региону, већи у Босни и Херцеговини, у којој економске потешкоће очекује 66 одсто грађана, а просперитет свега девет процената.
У Бугарској, поређења ради, економске потешкоће очекује 64 одсто грађана, али привредни просперитет свега пет процената.
Општи песимизам у очекивањима од 2021. је највиши у Хонг Конгу где 57 одсто верује да ће идућа година бити гора, док је оптимизам највећи у Азербејџану где 73 одсто грађана верује у бољу годину.
Када је реч о земљама региона, у Босни и Херцеговини доминира оптимизам - 50 одсто оптимиста и 19 одсто песимиста, као и у Македонији где је 50 одсто оптимиста, али 26 одсто песимиста.
Најпесимистичнији, у региону, су грађани Бугарске са свега 16 одсто оптимиста, и 45 одсто песимиста.
Резултати глобалног истраживања које је 1979. године започео Галуп Интернационал, покривајући више од 40 земаља и разговарајући са преко 38.000 одраслих показују да упркос економском песимизму, да 54 одсто светске популације себе описује срећним, док само 14 одсто кажу да су несретни.
Осећај личне среће међу грађанима Србије сличан је светском просеку.
Више од половине грађана, 51 одсто себе доживљава срећном или веома срећном особом, а само осам одсто грађана Србије доживљава себе несрећном или веома несрећном особом.
