"То су услуге до којих је људима стало. То их ослобађа корупције и стајања у редовима. Само три ствари морате да урадите ван куће - да се венчате, купите имовину и породите. Све остало можете да урадите онлајн из свог стана", каже Каљуранд.
Естонија или "Е-стонија", како је на недавно одржаном Београдском безбедносном форуму представила своју земљу, у потпуности је увела електронски сервис како за грађане, тако и за управу.
"Први смо увели дигитални потпис, у земљи која има 1,3 милиона становника има 400 милиона потписа. То су велике уштеде", навела је она.
На годишњем нивоу то је уштеда од два одсто БДП, колико та земља издваја за НАТО што значи да је Естонцима одбрана бесплатна.
Естонија је, такође, данас једина земља на свету која има онлајн гласање тако да је на последњим изборима једна трећина Естонаца гласала преко Интернета.
"За добро функционисање електронске управе кључно је поверење између грађана и државе. За то је потребно време. Људи неће да следе оно што им се намеће одозго, већ желе да им се обезбеди оно од чега ће имати користи", наводи она.
Зато је, истиче, уведена е-управа, без папирологије, која нуди велике бенефите грађанима штедећи им време и новац.
Та земља је, објашњава она, 90-тих година схватила да жели да успостави нову форму управе која је транспарентна, отворена према грађанима и на томе је политичко руководство радило веома озбиљно.
Како је истакла, направљен је правни оквир за функционисање и финансирање е-управе, пронађена су техничка решења, унапређено образовање, побољшана сајбер безбедност.
Информатика је уведена од првог разреда, напомиње она и додаје да треба разбити стереотипе да су информационе технологије само за младе.
"Кључно је било што су људи желели да живе у демократској земљи којом се управља на отворен и транспарентан начин", навела је она.
Међу хиљаду услуга које заједно обезбеђују држава, локална самоуправа и приватни сектор издвајају се Интернет банкарство, плаћање рачуна и пореза, као онлајн здравство.
На питање о препорукама за Србију, она каже да је важно да постоји јасна подела посла у држави и свенационални приступ који ће укључити како политичаре, академскуу заједницу тако и приватни и цивилни сектор.
"Не желим да кажем да је естонски модел најбољи, он је добар за нас али можда има нешто што би Србија могла да искористи од нас или других", закључила је Каљуранд.
