Наглашавајући да је ово позив да се покрене „ново доба“ кинеске архитектуре, Министарство и Комисија за национални развој и реформе у својој директиви тражи да зграде одражавају културу и дух кинеских градова.
Забрана изградње објеката виших од 500 метара у Пекингу је на снази још од 2016. године, када је захтевано и да се престане са изградњом предимензионираних, ексцентричних и чудних зграда.
„Није проблем само висина. Ради се о кинеској култури у урбаном контексту, духу града и савременом изгледу. Академска заједница је дуго расправљала о овом проблему, а сада се то коначно нашло и у званичном владином документу“, напомиње професор азијске архитектуре Ли Шиђао.
Од десет зграда које су више од 500 метара широм света, половина се налази у континенталној Кини. Међу њима је и други највиши облакодер на Земљи, вијугави Шангајски торањ висок 632 метра и финансијски центар „Пинг Ан“ у Шенџену, висок 599 метара.
У последње две године придружили су им се пекиншки Сити торањ и „Тињин“ КТФ финансијски центар, седма и девета највиша зграда на свету. Но, тренд градње високих зграда све више опада.
Број нових зграда у Кини од 200 метара или више опао је прошле године за готово 40 одсто, показују подаци Већа за високе зграде и урбанизам. Нови предлог је да зграде не буду више од 180 метара.
Феи Чен, професор архитектуре на британском Универзитету у Ливерпулу, описао је границу од 500 метара као „прилично произвољну“, додајући да су облакодери од 499 метара „још увек врло, врло високе зграде“, но слаже се да је нови владин документ потврдио растућу нетолеранцију према превисоким зградама.
Нова ограничења не односе се само на аспект дизајна, већ имају и економско оправдање, јер после одређене висине, трошкови изградње облакодера експоненцијално расту са сваким додатним спратом. Због тренутне неповољне економске ситуације, кинески градови су препуни недовршених торњева. Према званичним подацима око 70 зграда у Кини које ће бити више од 200 метара тренутно је „на чекању“.
Професор Ли сматра да је ограничење висине, с академске тачке гледишта, најмање важан део нових владиних смерница. Напомиње да овај документ забрањује и плагирање и имитацију зграда, за шта су најочигледији пример кинеска Ајфелова кула и град Тајмс инспиринсан Лондоном у предграђу Шангаја.
„Изричита забрана плагирања могла би бити изузетно корисна у земљи у којој је ниво квалитета веома различит. Сасвим је очигледно да се квалитет архитектонских решења разликује од града до града. На пример, градови на источној обили или у развијенијим подручјима имају много боља архитектонска решења, али у градовима у унутрашњости и даље се могу видети копирани пројекти“, напомиње професор Чен.
Влада планира и да направи „црну листу“ архитеката који су плагирали пројекте како би се обезбедило поштовање закона и прописа о изградњи.
