Живе сами, активни су и ноћу и дању, а спавају у жбуњу и дрвећу. Женка носи по једно младунче, и то на леђима, а популација ове врсте се смањује јер је процењено да је у последњих 13 година број мравоједа опао за чак 30 одсто, те је сврстан у угрожену врсту.
Yиновски мравојед живи у Централној Америци, а осим смањеног фертилитета, узрок смањивања популације је нажалост и смрт у пожарима, али и на путевима, као и губитак станишта због људи.
Ове животиње имају мале очи и уши, док им је њушка издужена и дужине и до 45 центиметара. Немају зубе, али зато језик могу исплазити и до 60 центиметара, те зато и поједу толику количину мрава у дану.
Реп им је скоро дуг као тело које је у просеку 1,20 метара, те могу бити дужине и до 2,1 метара. Крзно им је густо и све дуже према репу. На предњим ногама су им канyе врло дуге, те се приликом кретања доста ослањају на зглобове, а интересантно је да мужјаци и женке ове врсте доста личе, те их је скоро немогуће разазнати, осим уколико нисте стручњак за мравоједе, којих има укупно четири врсте, а yиновски је како и само име говори, највећи од свих мравоједа.
Ако у литању сретну другог мравоједа, обично се игноришу, одлични су копачи, што користе за копање мравињака, али не дирају јазбине. Иако им прилике ретко пружају, добри су и пливачи и пењачи. Успорене су животиње, али уколико је потребно, могу трчати брзо. Тешки су између 18 и 39 килограма, и док у природи осим мрава и термита једу и ларве и воће, у зоолошким вртовима их хране и кашама, месом и јајима. Док није познато колико дуго живе у природи, у зоо врту просечни век им је 26 година. Природно станиште yиновском мравоједу су мочваре, шуме, травњаци, као и сеоска подручја.
М. Стакић
