Недуго након поноћи 26. септембра 1983. Станислав Петров био је на дужности и надгледао радарски систем упозорења у бункеру у близини Москве, када је на радару приметио неколико ракета из САД према СССР.
Према протоколу, совјетска војска морала би да одговори нуклеарним нападом, али Петров је одлучио да неће да обавести своје надређене.
Када сам видео поруку упозорења, устао сам са столице. Знао сам да ћу сносити последице због моје одлуке, рекао је Петров пре седам година у интервјуу за „Раша тудеј“.
Није пријавио могући напад, јер је посумњао да се радило о компјутерској грешци.
Наиме, сматрао је како би у случају америчког нуклеарног напада дошло до стотину истовремених лансирања ракета.
Уместо напада, пријавио је грешку у систему.
Након 23 минута, схватио сам да се заиста ништа није догодило. Било је то велико олакшање, казао је Петров који је тек тада пријавио инцидент надређенима, који нису одобравали његову одлуку.
Прекршио је протокол и наређења, те је премештен на мање одговорну позицију, а убрзо је и пензионисан.
Када је његова прича изашла у јавност 1998. године, хваљен је као „човек који је спречио нуклеарни рат“.
Прво сам био изненађен када су људи почели да ме називају јунаком. Никада се нисам сматрао јунаком - на крају крајева, само сам радио свој посао, рекао је он.
Петров је преминуо још 19. маја у свом дому недалеко од Москве, преноси Index.hr.
Његова прича изашла је у јавност захваљујући немачком политичком активисти Карлу Шумахеру, који је са њим одржавао контакт током година.
Попов је живео скромно, далеко од очију јавности, па је тако Шумахер тек недавно сазнао и за његову смрт.
Према овој невероватној причи пре две године је снимљен и играни филм, па ако сте расположени за још мало драме, ево трејлера:
