Систем је био пред пуцањем јер они који примају пошиљку често нису желели или могли да плате услугу. С друге стране, пошиљаоци се нису либили да шаљу огромне, кабасте ствари, или да упорно свакодневно шаљу писма. Пошта је све носила, али није могла да наплату доставу.
Прва марка која је све то ришила на једноставан начин, а уједно постала украс за пошиљку, позната је под називом Пени блек (Penny Black). Издата је 1. маја 1840. године у Великој Британији у оквиру иницијативе за промену начина функционисања поштанског система коју је покренуо сер Роланд Хил, учитељ и проналазач, а касније и директор поштанске службе.
На њој је био лик тада двадесетједногодишње краљице Викторије и врло је наликовала данашњим маркама, осим што није имала перфориране ивице, већ сасвим равне. Како је Британија била једина земља са поштанским маркама, на њима није било потребе да се назначи поријекло, о ком је, уосталом, говорила и сама слика.
За изумитеља поштанске марке може се узети и Вилијам Доквра, британски трговац који је са својим колегом Робертом Маријем крајем 17. вијека установио сасвим рудиментарни поштански систем Лондона, такозвани Лондон пени пост.
Они су за један пени преносили писма искључиво унутар града Лондона. Међутим, на писма чији је транспорт плаћен нису лијепили марку налик данашњој, већ су лупали печате, што се може сматрати директном претечом.
Но, вратимо се Хиловој реформи поштанског система. Највећа промена коју је он увео била је систем наплате – сада је пошиљалац морао да плати услугу. Поштанске марке су у наредним годинама постале врло тражене и поред тога што се услуга по сваку цену морала платити. Према подацима Британског поштанског музеја, пре увођења ове марке, 1839. године, послато је 76 милиона писама. Године 1850. број достављених писама износио је око 350 милиона!
Тако је ово парченце папира, углавном правоугаоног и понекад троугластог или другог облика са сличицом, постало један од оних изума који су мали, јефтини, необично једноставни, али су дали невероватан допринос савременом друштву. Наредних година су и друге државе почеле да уводе сличан систем, а најпре су то учиниле Швајцарска и Бразил.
Иако је наплата поштанске услуге постала драстично ефикаснија, то није утицало на број пошиљки, напротив. Тек је крајем 20. вијека пошта постала растерећенија како је телефонирање појефтинило, а људи су почели да се дописују и путем електронске поште.
(naukakrozprice.rs)
