Јаја су идеалан доручак

Једно јаје на дан (од 5 до 6 јаја недељно) не само да не повећава ризик од кардиоваскуларних болести, него има бројне користи, тврде научници с медицинског факултета у Пекингу.
o
Фото: pixabay.com

Студија у оквиру које су десет година пратили здравствено стање 416.213 учесника показала је да људи који свакодневно једу јаја (у просеку 5,32 јаја недељно) имају чак 26 посто мањи ризик од можданог и 18 посто мањи ризик од срчаног удара у односу на групу која је недељно јела само два јаја или мање. Код људи који су јели јаја лош холестерол био је нижи, док је ниво доброг холестерола, који одржава здравље крвних судова, био повећан. 

Јаја нипошто не треба избегавати, напротив, она понекад могу бити одлична замена за месо. Лакше се варе, садрже мање масноћа и холестерола од меса, а истовремено садрже високу дозу протеина. Предност је и то што имају ниски гликемијски индекс. Брзо ће вам дати енергију и дуго вас држати ситима.

Јаја могу бити добра замена за намирнице протеинског порекла ако их из неког разлога не уносите. Јаја су велики извор витамина А, који је добар за кожу, витамина групе Б и колина, који подржава здравље мозга, мишића, подстиче метаболизам и побољшава функцију јетре и неопходан је за здраву трудноћу. Засићене масноће из жуманаца важне су и за производњу хормона као и способност организма да апсорбује витамине и минерале. Јаја садрже и антиоксидансе лутеин и зеаксантин који штите очи, односно побољшавају вид. У јајима се налазе све есенцијалне аминокиселине одговорне за ублажавање болова, смањење нивоа стреса у телу и боље расположење, а садрже и витамин Д, који помаже у превенцији остеопорозе.

Најбоље је јести тврдо кувано јаје, на салати, рецимо с поврћем или куваним сочивом. Неке нутритивне предности јаја повећавају се припремом на мало масти, при чему се препоручује маслиново уље или кокосова маст. Ако пржите јаја, избегавајте омлет, јер ће „попити” превише уља, боље је испећи га „на око”. Јаје може да се додаје и у варива уместо запршке. Јаје ће дати вариву пунији окус и густину, док његова нутритивна својства повећавају вредност оброка.

Фото: pixabay.com

С друге стране, јаја су једна од намирница које најчешће узрокују алергијску реакцију код деце, с тим да се она може јавити чак и ако дете није појело јаје, него намирницу која садржи трагове јаја. Реакција се често јавља тек неколико сати након уноса. Један од најчешћих симптома је осип праћен сврабом. Може се јавити и алергијски ринитис (цурење носа, кијање, кашљање, тешко дисање), а некад и грчеви, мучнина и повраћање, црвенило и отицање уста, притисак у грудима или недостатак ваздуха. Постоје и студије које упућују на то да више од седам јаја недељно може утицати на подизање нивоа лошег колестерола и повећани ризик од кардиоваскуларних болести, па важи препорука да и с јајима треба – умерено. Притом посебно треба имати на уму да у „недељну меру” морате урачунати сва јаја која сте појели, па и она у палачинкама, варивима и слично.

Како бисте спречили заразу салмонелом, јаја увијек купујте у продавницама које их држе у фрижидеру. Обавезно баците напукнута или прљава јаја. Сваки пут кад користите јаје оперите руке и све површине које су дошле у контакт са сировим јајима сапуном и водом, па дезинфикујте кухињске површине. Јаја треба у потпуности скувати све док беланце и жуманце не буду тврдо кувани. Поједите јаја недуго након што их припремите. Немојте их држати на собној температури дуже од 2 сата нити подгревати. Неискоришћена јаја, као и храну која садржи јаја, што пре ставите у фрижидер. Избегавајте јела која садрже сирова или меко кувана, непастеризована јаја. То се посебно односи на децу, старије људе, људе с ослабљеним имунитетом и друге осетљивије групе.

EUR/RSD 117.1415
Најновије вести