С обзиром на смањену густине костију и остеопорозу, нарочито опрезни треба да буду старији људи, код којих лакше долази до прелома.
Сам третман зависи од места и тежине озледе. Једноставније се лече само гипсом или лонгетом, док, пак, озбиљни ломови често захтевају и операцију, како би се наместиле сломљене кости или уградила жица, плочица, шипка, односно вијак на сломљену кост, да би се одржао правилан положај током опоравка.
Симптоми укључују бол, која се повећава са сваком активношћу, отицање, осетљивост, модрице, очигледну деформацију или скраћење повређене ноге, ограничен распон покрета или немогућност хода. Уколико се закасни са дијагнозом и лечењем, то може узроковати касније проблеме, укључујући и лоше зацељивање.
Код старијих људи један од најчешћих узрочника прелома су падови, те стога треба да ходају опрезно не само напољу, већ и по кући. Додатни фактори ризика за прелом су смањена густина костију, равна стопала, дијабетес и реуматоидни артритис.
Преломи који се протежу на сам зглоб након одређеног броја година знају да изазову и артритис. Ако нога почне да боли дуже време након лома, обавезан је преглед физијатра.
Ограничавање кретања најважније је за зарастање сломљене кости. Због тога се носи лонгета или гипс, те током опоравка потребно је да се користе штаке или штап приликом хода, што може да потраје од шест до осам недеља, али некада и дуже.
Након уклањања гипса, пацијенти се обично упућују на вежбе рехабилитације или физикалну терапију, да би се смањила укоченост и вратила покретљивост повређене ноге.
Препоручена количина калцијума за жене повећава се с годинама, нарочито доласком менопаузе.
Љ. Петровић
