Јин и јанг – недељива целина, равнотежа две супротности. Ћи гонг и таи чи су кинеске вештине које нас уче да живимо у складу са природом.
Да би се дошло до хармоније, мора да се постигне баланс. То су постигле Нада Секулић и Валентина Шљивић. Нада је професорка антропологије на Филозофском факултету у Београду, и инструктор таи чија. Овом вештином бави се више од десет година и за њу то је начин живота. Фасцинирана кинеским борилачким вештинама у Кини је боравила годину и по дана и учила. Казе, вежбала је од девет до десет сати дневно, и од свог учитеља научила је и неке кинеске мудрости.
“Мудрост схватају као особину тела, ако ви не умете да познајете своје тело, ако ви не умете да диђете и ако не умете здраво да се храните ви не можете да будете мудар човек“, каже Нада Секулић, професорка антропологије и инструкторка таи чиа.
Валентина је по струци дипломирани економиста и одласком на први тренинг ћи гонга схватила је да жели да то буде њено животно опредељење. Пут учења је био дуг, али после 15 година је, како каже, стрес на послу заменила овом вештином и пронашла своју оазу мира.
„Учила сам како да применим ову вештину у свакодневном животу. То нису само покрети које ми понављамо, то су животне ситуације које нам се дешавају и како да одговарамо на те животне ситуације, са благошћу , миром у себи, осмехом, стрпљењем“, изјавила је Валентина Шљивић.
Основу таи чиа и ћи гонга чине три блага које људи имају, а то су тело, енергија и свест. Када успоставите склад између та три елемента, значи да сте савладали древне вештине.
„Корен здравља је у флексибилности, тако да се основа система тренинга састоји у развијању мира, стабилности, укорењености и у развијању флексибиности и тока свести“, рекла је Нада Секулић.
„Успоравају нас и освешћују нас да видимо шта се дешава око нас. Углавном људи који пуно журе од тачке А до тачке Б, не могу да виде шта се дешава око њих, а они који се крећу полако, стићи ће све на време“, додаје Валентина.
У Србији ове две вештине признаје Министарство здравља као допунски вид терапије. „Од треће, четврте године сам имала астму и од Кине је више немам. Моје здравље је изузетно побољшано и физички капацитети су се изузетно побољшали“, испричала је Нада. „Нема више препирања, неких незадовољстава у односу са другим људима и ситуацијама које нам се животно намећу“, додала је Валентина.
Побољшавају се концентрација и памћење, смањује се стрес и има још много користи од медитативних вежби, о чему постоје научни докази, каже доктор медицине и јога-инструктор Татјана Матковић. „Ми такође од оваквог вида вежбања имамо и све оне користи које имамо од физичког вежбања. Нагласила бих да и од самих техника дисања имамо користи вежбања, и сви они се преплићу међусобно. Дакле бенефити су на респипраторном тракту, кардиоваскуларном, ту је боља прокрвљеност, читав организам је здравији и снажнији“, каже Татјана Матковић, доктор медицине и сертификована инструкторка јоге Јога савеза Србије.
Не можемо да побегнемо на врх планине да медитирамо и будемо у миру са собом, али овде где живимо у гужви, паници и јурњави можемо да ходамо спорије. Пут од хиљаду миља почиње првим кораком.
