На ову активност одлази чак 90 процената рада мозга, а преосталих 10 посто одлази на све остало: метаболичке процесе, обраде чулних података, размишљање... Зато је и важно да се деформитети кичме, што пре уоче и да се крене с њиховом корекцијом. Управо о томе, а поводом првог међународног симпозијума о деформитетима кичменог стуба СКО-СИМ, који се одржава 29. јуна у Новом Саду, разговарамо са организатором дипломираним кинезитерапеутом Николом Јевтићем и интернационалним инструктором Шрот методе. Никола живи и ради у Новом Саду, на докторским студијама је на Факлутету спорта и физичког васпитања, а осим рада с пацијентима бави се и едукацијом испред института Спине-Цонцепт-Собернхеим и Асклепиос клинике из Немачке.
Ко су предавачи на овом симпозијуму који се први пут одржава у Новом Саду?
– Сви предавачи су еминентни светски стручњаци који су везани за ову тему, једини предавач који нам долази из Србије је др Ана Жикић, лекарка традиционалне кинеске медицине. Осим Ане, предавања ће одржати познати светски стручњак др Теодорос Гривас из Грчке, др Жан Клод де Моро из Француске, као и многи други. Тимоти Ли из Хонг Конга ће нам представити нову врсту апарата који даје 3Д радиолошку слику, а да при том нема зрачења као код рендген апарата. Сматрам да је веома корисно да овакви стручњаци дођу у нашу земљу и пренесу најновије информације о овом проблему нашим лекарима и физиотерапеутима. Важност ове теме препознале су градске и покрајинске власти, тако да ће се овај симпозијум реализовати и уз њихову помоћ.
Да ли бисте нам објаснили какав је то деформитет кичме сколиоза?
– Сколиоза је деформитет кичменог стуба који се манифестује у све три равни, чешћа је код девојчица него код дечака. Када је искривљење у фронталној равни преко 10 степени сматра се да особа има сколиозу, све мање од тога је лоше држање. Главна компонента сколиозе је ротационо увртање кичме, а то се може видети само на рентгенском снимку и оно је јасни показатељ. Период наглог раста је најкритичнији за децу која већ имају сколиозу, тако да и поред ношења корсета и спровођења вежби, може доћи до погоршања кривине. Важно је да се зна да је неоперативно лечење овог дефомитета дуготрајан процес.
Колики се успех може постићи?
– То је питање које занима многе родитеље – али, на жалост, нема правог одговора. Важно је да терапеут буде искрен и реалан. Наш први циљ је заобићи операцију, потом следећи циљ је зауставити прогресију, односно погоршавање деформитета, што није мали успех. Тек после тога се долази до фазе која је корекција. Највећи успех је када смо једној девојчици која је имала закривљење 50 степени успели да коригујемо после две и по године уз ношење мидера на 25 степени. Она, уз одржавање оваквог стања, неће имати никаквих здравствених проблема ни код стања као што је трудноћа. Да би се код деце постигли резултати, није само важно да се раде вежбе, или да се носи мидер, него и да се промене животне навике. Пре свега да особа освести своје држање и да се води рачуна о њему.
Ви сте кинезитерапеут. Шта то тачно значи и каква је то Шрот метода?
– Кинезитерапија је наука о лечењу покретом. Њоме се ради корекција деформитета покретом. Шрот метода се бави неинвазивном корекцијом сколиозе у све три равни, која је фокусирана на поновно успостављању симетрије кичменог стуба. Поред силе сопствених мишића, ова метода се ослања на силу гравитације и на силу додатног оптерећења. Циљ методе је да се успостави постурални баланс, односно равнотежа телесног става. Ово се постиже низом специфичних вежби које могу бити потпомогнуте ношењем специјалног 3Д мидера. Да бих помогао и деци која нису из Новог Сада дошао сам на идеју да оснујем Шрот камп – програм интензивних вежби према овој методи, који се интензивно ради 7 до 10 дана. Деца их под надзором савлађују да би их могли самостално практиковати. Идеја се показала добра, тако да ове врсте кампова држимо не само код нас, него и у свету (све земље окружења, Канада, Америка…).
Колико је важно да се на време примети овај деформитет?
– Од изузетне важности, јер стање може да се промени нагоре за два-три месеца… Док су деца мала родитељи имају свакодневно прилику да на време уоче промене када их облаче или купају. Међутим када деца почну самостално да се облаче и купају родитељи те промене теже могу да опазе, јер се оне не виде испод гардеробе. Управо у том периоду предпубертета и пубертета и настаје сколиоза. Нагласио бих важност брзог реаговања, јер сколиоза у неким случајевим може да буде јако прогресивна и да, ако се сачека макар и пар месеци, вежбе више не могу да помогну и може само да се оперативно интервенише. Зато је и важно здравствено просвећивање, а пре свега систематско праћење школске деце што и јесте мој циљ, јер само тако може на време да се реагује.
Колико данашњи начин живота утиче на појаву сколиозе?
– Тешко је одговорити на ово питање научнички прецизно, мада постоје систематски прегледи школске деце, ипак нема оних који би се посветили само деформитетима кичме. Сви питају за узрок, а у ствари у великом броју случајева узрок је непознат, или како се стручно каже идиопатски. С друге стране, имамо неуромускуларну и конгеиталну односно урођену сколиозу. У највећем броју је идиопатска, али иако не знамо шта је узрок, знамо шта доводи до прогресије, тј. до погоршања овог стања – због асиметричног оптерећења. Гравитација је наш највећи непријатељ, деца већ имају дицбаланс тела, а гравитација утиче да се они све више нагињу на једну страну и док расту могућност прогресије је већа, а када се оконча раст тада се прогресија одвија много спорије.
Колико је важно да деца имају добре навике и да ли спорт може бити превенција сколиози?
– Ако не знамо шта је узрок, а то је најчешће код овог деформитета кичме, како можемо предупредити његов настанак? Није настала сколиоза зато што неко седи криво, али криво седење дефинитивно може да утиче на погоршање већ настале сколиозе. Добар начин држања тела је важан, спорт је добар, али то не значи да деца која се баве спортом не могу имати сколиозу. Има и пливача, али и врхунских спортиста који имају овај проблем. Спорт се препоручује деци која имају сколиозу, јер ће спорт само да помогне да се ојача мускулатура у правилном положају. Зато сам и против да деца која имају овај проблем не раде физичко или се не баве спортом.
– Једна од тема на симпозијуму је спорт и сколиоза и нагласио бих да је важно да се зна да спорт није превенција сколиозе, али ни препрека бављењу спортом. Имам пацијенте дечака из Америке и девојчицу из Немачке који имају сколиозу, али их то не спречава да се баве тенисом и да постижу успехе на такмичењима. Врхунски светски атлетичар и најбржи човек на планети Јусеин Болт има сколиозу. Он сматра да би био још бржи да нема овај проблем, али моје мишљење је да би он био једнако брз – открива нам кинезитерапеут Никола Јевтић.
– Према традиционалној кинеској медицини код пацијената који пате од сколиозе, постоји ометање протока виталне енергије кроз меридијане, посебно кроз главни меридијан спољашње стране тела (који се назива Ду или „море свих јанг меридиана“). То може узроковати проблеме с дисањем, нелагодност у грудима, бол у леђима, хронични умор, итд. Акупунктура делује тако да деблокира блокиране тачке и да стимулише проток виталне енергије. Осим акупунктуре могу се користити технике као што су вентузе, гваша и моксибустија које се користе за распршивање и уклањање патогених фактора из тела, посебно на пределу леђа и дуж кичменог стуба, што готово одмах доноси осећај угодности и лакоће. Покрети ћи-гонга могу се препоручити код спречавања прогресије сколиозе – открила нам је специјалиста физикалне медицине и рехабилитације др Ана Жикић, која је и лекарка традиционалне кинеске медицине.
Марина Јабланов Стојановић
