Студије показују да је у Сингапуру две трећине, а у Тиањину у Кини три четвртине оболелих корона вирусом заражено од стране особа које још нису испољиле симптоме инфекције, пише Гардијан. То значи да изолација особа од тренутка појаве првих симптома није ефикасна, како се претпостављало, што је откриће које је обесхрабрило научнике.
Ово је једна од првих ствари због које смо били забринути када је избила епидемија, рекао је Стивен Рајли, професор динамике инфективних болести на Империјал Колеџу у Лондону.
Ослањајући се на резултате студија рађених у Сингапуру и Тиањину, истраживачи из Белгије и Холандије покушали су да утврде "генерацијски интервал" за Цовид-19, односно време које је потребно да прође како би се једна особа заразила и пренела вирус на другу особу. Одређивање генерацијског интервала је значајно у процени брзине ширења вируса.
Према овој студији, која је тренутно на рецензији, генерацијски интервал у просеку износи 5,2 дана у сингапурском узорку, односно 3,95 у кинеском. Аутори ове студије су желели да открију колика је могућност преношења инфекције са заражених особа код којих је вирус у стању инкубације и код којих симптоми тек треба да се испоље.
Ове резултате, међутим, треба узети са резервом зато што не постоје поуздани подаци о томе ко је кога заразио у ова два узорка. Процењује се да је у сингапурском узорку између 45 одсто и 84 одсто заражених вирусом од стране особа које нису имале симптоме болести, као и да се у кинеском узорку тај број креће између 65 одсто и 87 одсто.
Тапива Гањани, истраживач из тима, изјавио је да ови подаци указују на то да карантин неће бити довољна мера у борби против епидемије.
Мало је вероватно да ће ове мере бити довољне за контролу епидемије Ковид-19. Потребне су додатне мере, попут социјалног дистанцирања, рекао је он.
Ова истраживања потврђују недавне коментаре Марије Ван Керкхове, начелнице одељења за нове болести и зоонозе при Светској здравственој организацији, која је изјавила да прелиминарни подаци показују да оболели највише преносе вирус у првим стадијумима болести, чак и онда када не испољавају симптоме.
Роуленд Као, који се бави проучавањем динамике инфективних болести на Универзитету у Единбургу, рекао је да се пандемија корона вируса разликује од епидемије Сарса из 2003. године по томе што се Сарс преносио тек након испољавања клиничких симптома инфекције, док код корона вируса то није случај. Због тога је епидемија Сарса била лакша за контролу.
Код пандемије корона вируса се још од почетка сумњало на то да се у великом броју случајева вирус преноси пре испољавања клиничких симптома. Како је истакао, ове студије указују на то да карантин има важну, ако не и најзначајнију улогу у контроли ширења вируса, али да мора да буде подржан применом других мера превенције.
