Пореклом су из југоисточне Азије, а овом нашем делу света су почеле да се узгајају тек од 19. века. Многи ће рећи вишђе него довољно времена да их заволимо толико да је зима без мандарина готово па незамислива. Још кад се томе дода и да су јако здраве...
Попут осталих агрума, одличан су извор витамина Ц, важног за имунитет и борбу против сезонских болести. У 100 грама мандарина налази се око 30 милиграма овог нутријента, што задовољава трећину дневних потреба за витамином Ц.
Исто тако, због малог удела масти и соли, мандарина се сматра нискокалоричном намирницом и као таква се препоручује у јеловницима особа које покушавају да се реше вишка килограма. Убрзавају и метаболизам и помаже у топљењу масних јастучића у пределу стомака. Исто тако, при конзумацији мандарина не треба заборавити ни на белу влакнасту овојницу која обавија плод с унутрашње стране коре - тај део је препун дијеталних влакана и помаже убрзавању успаване пробаву.
Мандарина је добар извор калијума, који снижава крвни притисак, уравнотежава ритам срца и чува здравље кардиоваскуларног система. Хранљиве материје у мандаринама спречавају и накупљање лошег холестерола на зидовима артерија, који може да доведе до срчаног удара.
Такође, мандарине су и природни антисептик. У очувању здравља помоћи ће и њихово есенцијално уље, које се сматра природним антисептиком јер штити организам од неких бактерија. Оно доприноси ублажавању болних грчева у дисајном систему, а има опуштајући утицај на нервни сустав, па се препоручује код тескобних ситуација или ако сте под стресом.
Напомена: Мандарина, попут другог цитрусног воћа, садржи доста оксалата, па се зато не препоручује особама склоним бубрежним и жучним каменцима и другим болестима.
