Као и у другим аспектима исхране, магична пилула не постоји – речи су мастер нутриционисткиње Јавног здравља и специјалисте спортске исхране Монике Варга која за лист „Дневник” говори о јачању имуног система помоћу здраве хране. Да је савршена саговорница за ову тему потврђују завршене мастер студије нутриционизма на Универзитету у Генту у Белгији, специјализација за спортски нутриционизам у Португалу, док се и сама бавила пливањем на професионалном нивоу пуних 15 година. Моника Варга искључиво практикује evidence based нутриционизам, који је базиран на најновијим истраживањима и водећим организацијама у нутриционизму, а главни циљ јој је да приближи људима основе правилне исхране и тиме разбије бројне заблуде које су присутне на нашем подручју. У време када сви и даље страхују за своје здравље због коронавируса и када се сви труде да ојачају имуни систем разним скупим препаратима, Моника Варга открива шта подразумева здрава исхрана и да ли постоји једноставнија, јефтинија и здравија варијанта за подизање имунитета.
- Када причамо о правилној исхрани мислимо на исхрану која је пре свега богата намирницама као што су воће, поврће, махунарке, житарице од целог зрна, млечни производи, месо, риба, орашасти плодови, семенке, квалитетна уља уз смањење индустријски прерађене хране, рафинисаних шећера и прерађевина од меса. А унос течности би требао да се базира на води, чајевима и кафи, без уноса заслађених напитака као што су газирани, густи и бистри сокови. Унос суплемената у виду витамина и минерала увек треба да иде уз савет лекара опште праксе.
У периоду године смо када нам је прегршт воћа и поврћа на дохват руке. Које намирнице спадају у категорију најздравијих, односно којим намирницама бисмо требали да преплавимо своју трпезу, а које бисмо требали са опрезом да конзумирамо?
Основа правилне исхране, поред одабира квалитетних намирница, јесте разноврсност. Тако да ће мој одговор на ово питање управо да се фокусира на тај аспект исхране. Није довољно да изаберемо шачицу намирница и да само њих уносимо. Наш организам ће у том тренутку осећати бенефите једноличне исхране, али на дуге стазе неће. Тако је и са сезоном, када имамо на располагању пуно воћа и поврћа. Потребно је да се фокусирамо на разноврстан унос и да сваки дан унесемо што више боја кроз своју исхрану. Када радимо са децом имамо једну лепу реченицу „Унесите дугу боја сваки дан”. Свака боја представља различита једињења (на пример антиоксиданте) који имају повољан ефекат на наше здравље и опште стање организма.
Питање које се често поставља када је у питању припрема хране јесте да ли погрешан начин припреме намирница може да уништи све лековите елементе из поврћа и воћа. Нутриционисткиња Моника Варга одговара на то питање и истиче како је сама припрема хране веома важан аспект правилне исхране.
- Губитак витамина и минерала се углавном дешава када прекувамо намирнице, поготово воће и поврће – наглашава Моника Варга. - На пример, кување поврћа у супи које траје четири сата, утиче на то да се сви витамини денатуришу и изгубе своју функцију. Предлог припреме поврћа јесте бланширање, кување на пари или печење у рерни.
С обзиром на то да је правилна исхрана најбољи начин да се имунитет обнови и ојача, какве здравствено погубне резултате даје неправилна исхрана и да ли су људи у нашем окружењу тога свесни?
Неправилна исхрана може да доведе до прекомерне тежине и гојазности и самим тим повећава се ризик за појаву повишеног крвног притиска, повишених липида у крви (ЛДЛ холестерол, триглицериди, индекс атеросклерозе), инсулинске резистенције и дијабетеса тип 2. Неправилна исхрана утиче на смањење квалитета живота што код деце тако и код одраслих, јер поред тога што утиче на квалитет здравља утиче и на квалитет социјалног живота, као и на локомоторни апарат. Мислим да људи нису свесни последица и да треба више да се прича о томе. На пример, сви знамо да је типична исхрана у Војводини богата месом и сухомеснатим производима, а то је рецепт за повећан ризик од повишеног крвног притиска и кардиоваскуларних болести.
Према најновијим тенденцијама, све већи број људи користи бадеме и друге коштуњаве плодове ради уноса протеина и изградње мишића. Како они утичу на имунитет и да ли бисмо требали бити опрезни са употребом коштуњавих плодова?
Популарност орашастих плодова и семенки се повећала у последње време због њиховог квалитетног састава. Међутим, ове намирнице су много богатије квалитетним масноћама, као што су полинезасићене и мононезасићене масне киселине, као и омега 9 и омега 3 масне киселине. Ако бисмо само њих користили за изградњу мишића, не бисмо могли да утичемо на позитивну синтезу протеина мишића и унели бисмо много више масноћа него што нам је потребно за правилно функционисање организма. Намирнице које могу да утичу на изградњу мишићне масе, а биљног су порекла, јесу махунарке - пасуљ, грашак, леблебије, сочиво и соја. Ове намирнице су богате протеинима и угљеним хидратима. Све више истраживања показује да нема потребе да се фокусирамо само на производе животињског порекла ако желимо да изградимо мишићну масу и бавимо се спортом. Као што сам већ напоменула, ниједна специфична намирница неће имати ефекта на наш имуни систем као што има правилна избалансирана исхрана.
У последње време се чини како сви изузетно воде рачуна о правилној исхрани, а да ли из угла стручњака сматрате да су људи довољно информисани о томе шта подразумева здрава исхрана?
Популарност правилне исхране се повећала последњих неколико година. Са једне стране то је добар тренд јер људи желе да се посвете свом здрављу и себи, сматрајући да је исхрана велики део тога. Са друге стране, људи често одлазе у непотребне екстреме јер сматрају да је то једини начин да направе промену у свом животу. И ту сматрам да многи греше. Траже магичну пилулу у разним есктремним принципима исхране и у супер храни. Исхрана може бити квалитетна чак и ако само садржи намирнице локалног порекла. Правилна исхрана не мора да буде скупа да би имала ефекта. Правилна исхрана не мора да буде досадна, једнолична и безукусна. Правилна исхрана треба да буде разноврсна, индивидуализована и прилагођена потребама и животном стилу индивидуе, без избацивања великих група намирница.
Кристина Ивковић Ивандекић
