Пословна консултанткиња Индира Попадић: Учите на мом искуству!

„Увек ме изнова одушеве плесачи на позорници, глумци у представама, кувари у кухињи и сви они који свој посао раде свим срцем. Просто сам фасцинирана страшћу и љубављу која их покреће“, каже за Дневник Индира Попадић, докторант инжењерског менаџмента, предузетница и стручни консултант из Новог Сада, која је ових дана донела 700.000 евра преко ИПА фондова за Средњу техничку школу „Милева Марић Ајнштајн”.
Indira Popadic foto M. Georgijevic
Фото: М. Георгијевић

„Љубав је најјача снага која нас покреће, а уз тај основни зачин наших живота требало би додати 7 кашичица воље, 7 упорности, 7 кашичица нових радних навика, 7,5 дисциплине и 10 кашичица свакодневног рада, а резултати се могу видети већ након годину дана –- Ради се о пројекту за енергетску ефикасност школе. Користећи своје знање, вештине, пословне контакте и упорност успела сам после годину и по дана да школа добије 700.000 евра за побољшање енергетске ефикасности“, додаје наша саговорница.

Како сте дошли до те идеје?

- Мој син је почео да ради у тој школи и пожелео да пронађе начин да школа буде још лепша и боље опремљена. Назвала сам свог брата који је директор Регионалне развојне агенције у Осијеку и замолила сам га да нам помогне. Потом сам с директором школе Станком Матићем отишла у Осијек и тамо су нам показали школе које су успели да среде преко европских фондова. Довела сам овде пројект менаџере, повезала сам се с Развојном агенцијом Бачке… и ево сада су стигли резултати.

Вас је вихор рата донео у Нови Сад где нисте чекали да вам неко нешто да, већ сте се сами храбро упустили у приватно предузетништво. Да ли сте имали успеха?

- Почела сам скромно у изнајмљеном локалу. Но, пословала сам добро и посао се развијао. Избегла сам замке да ме посао прерасте, јер сам свакодневно учила и усавршавала своје вештине. Сећам се ноћи када нисам могла да дочекам да своје планове претворим у стварност… Онда су дошли тешки моменти и преокрети на тржишту, а ја нисам могла да наплатим менице. Анализирала сам сваки потез и схватила да сам могла и другачије, али нисам знала како!

Како се ова невоља одразила на вас?

- Свакодневне тензије и тешкоће са којима сам се борила ослабиле су моје здравље. Тако да сам једнога дана завршила у болници. Одлуком моје породице моја предузетничка каријера је била завршена, а мој супруг је рекао да је време да постанем госпођа!

Да ли то значи да сте се запослили у некој државној фирми која је обећавала сигуран посао?

- Управо тако, а сусрет с државном фирмом је значио и ново прилагођавање. Све ми је изгледало као да сам се вратила 20 година уназад – организација посла, нико те ништа не пита, ако нешто знаш, боље и да не знаш… Тако је уследило и сазнање да нисам ја за такав колектив, па сам напустила тај посао. Једина добра ствар је да сам упознала много дивних људи. Да не бих пала у депресију свакодневно сам радила на себи.

Како је изгледала та едукација?

- Уписала сам мастер, а после и докторске студије на смеру инжењерског менаџмента Техничког факултета у Бору који је део Београдског универзитета. У мени се родила жеља да своје новостечено знање и претходно искуство поделим с онима који су желели да покрену сопствени посао. Тако сам започела свој пут консултанта и тренера, поново сам постала предузетница - узела сам живот у своје руке!

Да ли се из тога родила идеја за приручник за предузетнике?

- Верујем у добро и када у животу добијеш више него што си се надао, онда имаш потребу да и нешто даш. Размишљала сам какав би то требало да буде мој дар који би помогао другим да не понављају неке моје грешке и тако се родила идеја о овој књизи, приручнику за предузетнике. Схватила сам да је човек најјачи када се суочи са својим страховима и да није мала храброст да прикажеш своје искуство и своје грешке другима. Да кажеш „ево овде сам погрешила, а могла сам другачије” и нека је то другима за наук да се они на том камену не спотакну.

Приручник је написан једноставним језиком, врло сликовито и с пуно практичних савета. Шта је важно да би се постало предузетник?

- Главни ресурс који је неопходан на почетку је сама особа која је јединствена и непоновљива. Зато и кажем „да се не би требало плашити да неко може да искористи или украде вашу идеју, јер је ваша личност основа вашег посла“. Предузетништво по мени представља узбудљиво путовање, а на почетку сваког путовања морамо да знамо где смо, тј. одакле крећемо и куда планирамо да идемо.

Када се креће с креирањем свог сна?

- Када смо одредили своју почетну тачку, тада крећемо да размишљамо о самом путовању. Почињемо да размишљамо шта би требало да понесемо на пут, у које торбе да се пакујемо. Које ћемо ствари понети, колико новаца имамо за наше путовање и како ћемо га распоредити? Од изузетне је важности да имамо јасну слику свога сна! Потом би требало пронаћи стратегију као што се пред сваку важну битку смишља план. Када имамо план, потребни су нам путокази и смернице на нашем путу. То су циљеви које планирамо да достигнемо и постигнемо.

Да ли већ имате повратне информације како је примљена ваша књига?

- Морам признати да сам затечена брзином реакција на мој приручник. Скоро ми се из Крагујевца јавила једна госпођа која је радила у свом стану непријављена. Моја књига јој је помогла да се охрабри да ових дана покрене свој посао. Пуно је таквих примера и веома ме радује када могу друге да иснпиришем да промене свој живот на боље. Осим тога и Удружење пословних жена Србије ми је пружило подршку, била је промоција у Привредној комори Србије у Београду… Сматрам да је моја мисија да помогнем свима онима који желе да оснују сопствени посао.

Шта их саветујете?

- Прво што кажем да нема успеха преко ноћи. До циља се стиже малим корацима и није добро ниједну фазу прескочити, јер је то искуство веома драгоцено. Оно што мислим да је важно да људи знају да није проблем ако западну у тешкоће, то не значи да су неуспешни, само да у неком моменту нису добро сагледали ситуацију. Из тешкоћа ми учимо, док нам успеси дају крила и снагу да истрајемо. Поента је да своје искуство и знање пренесемо. Зато бих волела да ове моје радионице буду бесплатне и на томе ћу да радим у наредном периоду.

Да ли има разлике између мушког и женског предузетништва?

- Мислим да нема осим једне - на жени су и даље породица и деца. Шта ми вреди успешност у послу, ако немам породицу, ако запоставим децу. Шта ми вреди ако неке лепе моменте живота прескочим, а има пуно таквих непроцењивих момената у свачијем животу. Бити мајка сматрам благословом, мени никада ништа није тешко да урадим за моју децу. Никада нисам дозволила да ми деца због мојих пословних обавеза буду нечега жељна. Сматрам да једни другима треба да будемо подршка и да никад ниси толико заузет да не будеш пристојан, а ако се тако поставимо онда је живот радост.

Марина Јабланов Стојановић

Фото: М. Георгијевић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести