"Наше тело се у пролеће суочава са прилагођавањем новим условима, а промене највише осећају хронични болесници и метеоропате. Такве промене често се називају пролећним умором, чији симптоми нису опасни, али потребно је обратити пажњу", каже начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Институту за јавно здравље Батут Зорица Јовановски за Танјуг.
Према њеним речима, симптоми су необјашњив умор, који траје данима и не пролази ни са одмором и дугим спавањем, а честе су и психичке промене, као што је безвољност.
"Прво треба прилагодити облачење у складу са временским условима - јер ту постоје најкритичнији услови да дође до прехладе и упала", указала је Јовановски.
Такође, додаје, потребно је преконтролисати крвну слику, пошто је током зиме исхрана углавном неправилна, богата мастима и угљаним хидратима, па је могуће да дође до повећања триглицерида и анемије.
"Важно је да видимо да ли постоји још неки узрок умора, као и да легнемо на време, јер би сваки човек требало да спава до 12 сати", препоруке су начелнице Центра за хигијену и хуману екологију.
Поред тога нагласила је значај физичке активности, а да би се организам припремио за лето и ојачао, према њеном мишљењу, довољно је 30 минута брзог хода у свакодневним шетњама.
Пролеће је право време и за чишћење организма, а начелница у Батуту поручила је да би за организам било најбоље да се пије доста чајева и уведе ''воћни дан'', како би се одстранили токсини.
"Умереност и разноврсност је кључ, то нам помаже и код исхране и физичке активности", истакла је.
На стање организма, подсећа, утицао је и пост, па би, према њеном мишљењу, они који су правилно постили требало да припреме организам и да на нормални режим исхране не пређу нагло.
То је важно како не би дошло до стомачних тегоба, болова у желуцу и проблема са жучи.
Пролећни умор ће престати, тврди, када се временске прилике устале.
"Прилагодили смо се онда када се заврше промене времена ''из топлог у хладно''. Ипак, ако неко има проблема са крвном сликом потребно је да се тиме додатно позабави", каже начелница из Батута.
Јовановски сматра да би те особе требало да уносе додатне количине витамина, минерала и дијетских суплемената, а пожељно је и да пређу на храну нашег поднебља - ротквице, зелену салата, млади кромпир..
"Поред хране важно је увек уносити довољну количину течности, 1.5 до два литра воде дневно. Док би флашицу воде увек требало да носите са собом", поручила је начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Батуту.
