По резултатима недавног истраживања америчког Националног савета о старењу, чак 80 процената сениора има једну, а 77 одсто две такве болести.
Најчешће су кардиоваскуларне болести, повишен притисак и масноћа у крви, ангина пекторис, деформитет кичме и друге тегобе с леђима, дијабетес, артритис, проблеми с плућима, бубрезима и бешиком, деменција, Паркинсонова и Алћајмерова болест, глауком, катаракта, остеопороза, увећана простата, депресија, макуларна дегенерација... Хроничне болести често изазивају рак, срчани или мождани удар, који може имати фаталне последице или довести до тога да неки не могу даље да самостално живе у сопственом дому. Зато старије особе, када се суоче с дијагнозом неког хроничног обољења, често одбијају да потраже било какву даљу помоћ, страхујући пре свега од дефинитивног губитка аутономности.
И гојазност је све већи проблем међу старијом популацијом, па су они с вишком килограма чешће на удару хроничних болести. Уврежен је, нажалост, и потпуно погрешан, став да су дијабетес и артритис подразумљив део старења те да се ту ништа не може учинити.
Међутим, геронтолози наглашавају да, иако се ризик од болести и инвалидитета, па и преране смрти, несумњиво може повећати с годинама, лоше здравствено стање није неизбежна последица старења већ се може избећи превентивним мерама. Зато се још у ранијем добу ваља окренути здравом стилу живота, који укључују редовно вежбање, правилну исхрану, избегавање дувана и умеренију конзумацију алкохола. Саветују се и редовни прегледи груди, простате и грлића материце, те тестови на дијабетес, холестерол, густину костију...
И.Н. Миклоши Бакмаз
