Група истраживача са Универзитета у Бирмингему, коју је водила др Хелен Рудок, систематски је прегледала више од 40 студија које су користиле експерименталне и неексперименталне приступе за испитивање уноса хране. Преглед је потврдио хипотезу истраживача. Више једемо када смо с пријатељима или породицом. Такође, закључак је и да мењамо навике за столом када смо у друштву људи које не познајемо. Досадашње студије откриле су да су величине оброка између 29 одсто и 48 одсто веће кад се једе с пријатељима, него када су људи сами. Међутим, треба имати у виду и остале факторе као што су пол и гојазност, али и то колико добро познајемо људе с којима једемо.
„Пронашли смо снажне доказе да људи једу више хране док једу с пријатељима и породицом, него када су сами“, рекла је др Рудок. Жене су јеле мање порције пред мушкарцима, без обзира на то да ли су им пријатељи или их не познају. Људи који имају вишак килограма углавном су јели мање кад су у јавности.
„Људи желе да пренесу позитивне утиске непознатим особама. Зато у тим ситуацијама бирају мале порције хране. Пошто се бојимо туђих предрасуда, и то може утицати на наш избор шта ћемо и колико појести у друштву. Овде се већ у причу уводе анксиозност и дискриминација“, објаснила је др Рудок и додала да анализа резултата из студија показују да храну често бирамо тако што сматрамо да ће, на основу тога, о нама бити донет некакав суд.
Јело с другима је друштвени чин, начин повезивања с другима, ритуал који има бројне позитивне ефекте. Зато не чуди што једемо више када смо у друштву породице и пријатеља. С друге стране, неке је стид самих себе када, сами, у четири зида, једу превелике количине хране. Стручњаци зато свакако препоручују оброке у друштву, али не само због хране већ и због дружења, размене искустава и квалитетно проведеног времена.
Припремила: Снежана Милановић
